Листа чланака: Истраживања

Идеја за овај рад потекла је од све израженијег обнављања различитих облика сарадње у региону југоисточне Европе, посебно у оквиру европских интеграција. У раду се анализира културна сарадња између земаља југоисточне Европе, а акценат се ставља на анализу културне повезаности и сарадње у оквиру земаља бивше Југославије. Циљ рада је да анализира механизме успостављања сарадње у овом региону, који представља специфичну културну целину у оквиру Европе, укаже на то да ли се и у којој мери сарадња у региону разликује у односу на сарадњу са државама ван региона, односно да покаже у чему се састоји специфичност веза које се успостављају у оквиру назначеног региона. Термин југоисточна Европа се у овом раду не употребљава у строго географском смислу, иако се приближно поклапа са географском територијом југоисточне Европе, већ се односи на државе које су изабране на основу успостављених културних веза чиме се формира културно релативно дефинисан, препознатљив регион, па је од пресудног значаја за избор била специфичност културне сарадње. Осим тога, у раду се анализира у којој мери се може говорити о постојању заједничког културног идентитета у овом региону.

Текст се састоји из два дела. У првом делу се разматрају елементи контекстуализације европских путева културе – процеси изградње европског идентитета и интерпретације европских вредности и наслеђа, уз осврт на однос културе и политике сећања, као и медијације историје путем наслеђа. У тексту се даље анализирају историјски предуслови за формирање културних образаца на подручју данашње Србије, у склопу цивилизацијских кругова обележених противречностима на релацији Исток – Запад. Такође се подвлаче амбивалентности вредносних оријентација Србије и валоризације империјалног наслеђа на овој територији као тачки одређења према савременим европским токовима, нарочито у оквиру балканистичког дискурса. У другом делу текста се пружа преглед „Европских путева културе“ и мапирају алтернативни тематски оквири за учешће Србије у овом програму Савета Европе, који ће уважавати принципе културне разноликости и обухватити једно шире поимање културног наслеђа као пут ка успостављању бољег разумевања сопствене прошлости и заједничке будућности.