ЈЕ ЛИ КУПОЛА ПЛАВА

/in /by

У раду се бавимо
елементима
популарне
културе
у роману
Млекаџија
(2018) Ане Бернс. Након начелних
дефинисања
појма
популарна
култура,
крећући
се од уопштених
ка појединачним
теоријским
судовима,
установили
смо шта подразумевамо
под тим појмом,
при чему смо кључно
теоријско
утемељење
пронашли
у књизи
Џона Фиска Популарна
култура
(1991). Настојали
смо да кроз анализу
сижеа и деловања
појединих
релевантних
ликова
покажемо
различите
видове
сукоба
популарне
културе
са оним што би се могло назвати
имплицитном
културом.
Усагласили
смо се са тезом да је популарна
култура
механизам
којим се појединци
и друштвене
групе
супротстављају
и, са различитим
успехом,
опиру
друштвеним
обрасцима
које налажу
доминантни
социолошко-
политички
токови.
Битно
место у раду односи
се и на начине
укидања
популарне
културе
процесима
укључивања
и захватања.
Показало
се да се
веома
успели
романи
попут Млекаџије,
унутар
чијих тематских
преокупација
је присутно
понешто
од слике
света
какву је у наслеђе
оставио
Џорџ Орвел,
испостављају
веома
погодним
за испитивање
елемената
популарне
културе
и
тумачење
различитих
видова
њихове
литерарне
семантизације.

ИЗДАВАШТВО ПЕРИОДИКЕ У ВЕЛИКОЈ КИКИНДИ ДО 1942. ГОДИНЕ

/in /by

Тема рада је издаваштво
периодике
у Кикинди
као значајном
делу културне
баштине
овог града.
Приказан
је значај
првих штампарија
и листова,
као
и потреба
за њиховим
појављивањем
у Кикинди.
Описана
је периодика
која је
излазила
на српском,
мађарском
и немачком
језику,
као и њени садржаји
штампани
у штампаријама
у овом граду.
Такође
је описана
историја
штампе
повезана
са културно-
политичком
историјом
народа,
потврђивањем
националног
идентитета
Срба и укључивањем
у културне
токове
Европе,
као и друштвена
дешавања
и услови
живота
у Аустоугарској
монархији.
Периодика
се у почетку
појављивала
у виду календара
који су представљали
регионална,
хронолошка
и
тематска
гласила,
затим као листови,
часописи,
алманаси
и годишњаци.
Циљ
истраживања
је приказ
и попис свих периодичних
публикација
на територији
Кикинде,
од појаве
штампарија
до краја
Другог
светског
рата, затим најважнијих
личности
у области
издаваштва
и штампарства,
као и опис садржаја
ових публикација
кроз која се могу сагледати
теме и дешавања
којима
се бавило
тадашње
друштво
у овом граду.

О НУЖНОСТИ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ СТАЛНИХ ПОСТАВКИ МУЗЕЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ

/in /by

Предмет
овог рада јe проблем
непостојања
одговарајуће
систематизације
фондa Музеја
Југославије
и још увек нејасног
идентитета
ове установе
који из тога произлази.
С тим у вези, заступано
је гледиште
да би најбољи
пут
или предуслов
за решење
овог проблема
представљала
трансформација
садашњих
сталних
поставки
које нити су у стању
да рефлектују
(осим на негативан
начин), нити да генеришу
концепцију
музеја,
а која би, дакле, за последицу
имала
и одређено,
целисходније
сагледавање
читавог
његовог
фонда
(систематизацију).
Другим
речима,
у раду је изложен
став да би, након што се уваже
одређене
датости
с којима
се Музеј Југославије
суочава
како на нивоу фонда,
тако и на нивоу изложбених
капацитета
и назива
установе
(а које су досад
углавном
биле недовољно
уважаване)
било могуће
доћи до онога
што би пре свега
(оптимално)
требало
да буде његова
примарна
излагачка
делатност,
па самим
тим и до одговарајуће
систематизације
његовог
фонда.

САВРЕМЕНИ ДИСКУРСИ О СМРТИ И ЊИХОВЕ РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ У УМЕТНИЧКОЈ ПРАКСИ ГРУПЕ AУТОПСИА

/in /by

У овом раду ће бити речи о визуелној
продукцији
мало познате
уметничке
групе
„Aутопсиа“, чије се графике
налазе
у фундусу
Музеја
савремене
уметности
у Београду.
Тематски
фокусирана
искључиво
на смрт, „Aутопсиа“
је колектив
који се поставља
као платформа
са које се може посматрати
положај
смрти
у модерном
и савременом
друштву.
Настала
почетком
осамдесетих
година
прошлог
века, група
одражава
смену
културалних
парадигми
од модернизма
ка постмодернизму,
настављајући
да траје
и данас. Циљ рада представља
aнализирање схватања
смрти
у савременом
друштву
двадесетог
и двадесет
првог века, те њихово
преламање
у уметничким
радовима
„Аутопсије“.

КУЛТУРНА БАШТИНА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

/in /by

Манастири
и цркве на простору
Косова
и Метохије
спадају
у најугроженије
културне
баштине
у Европи.
Проблем
очувања
српских
средњовековних
манастира
и цркви посебно
је отежан
у времену
кризе
и нерешених
геополитичких
питања
и статуса
јужне српске
покрајине.
У овом раду анализирано
је стање
и перспективе
културне
баштине
на простору
Косова
и Метохије.
Основно
истраживачко
питање
на које ће ауторка
покушати
одговори
гласи:
да ли нарушавањем
културне
баштине
на Косову
и Метохији
долази
до поткопавања
идентитета
српског
народа?
Очување
културне
баштине
у директној
је вези
са очувањем
српског
идентитета
на простору
Косова
и Метохије.
Валоризација
културне
баштине
на територији
Косова
и Метохије
у функцији
очувања
српског
идентитета
представља
начин да се створи
повољнија
клима
за суживот
различитих
етничних
група
и њихово
помирење
након деценија
сукоба.
У
покушају
да одговори
на истраживачко
питање,
ауторка
користи
историјски
метод, анализу
садржаја
и анализу
дискурса.

КУЛТУРНА ПРАВА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА У ВРЕМЕНУ КРИЗЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

/in /by

У раду се обрађују
појам и значења
кризе
са посебним
освртом
на друштвену
и државну
кризу.
Обрађене
су и манифестације
културе
у времену
кризе.
Циљ рада је да укаже
на остваривање
културних
права
националних
мањина
у времену
кризе
културе
у Србији.
У раду су анализирана
културна
права
у
корпусу
људских
права,
као и међународни
стандарди
и пракса
када су у питању
културна
права
националних
мањина.
Анализирана
је заштита
културних
права
националних
мањина
у међународним
декларацијама
и конвенцијама.
Посебно
су обрађена
културна
права
националних
мањина
кодификована
у
Уставу
Србије,
Закон о заштити
права
и слобода
националних
мањина
и Закон
о култури.
Истакнуте
су и надлежности
националних
савета
националних
мањина
у области
културе.
Обрађене
су и криза
културе
и културна
криза
у
Србији
са последицама
по културна
права
националних
мањина.
Приказани
су
резултати
истраживања
остваривања
културних
права
националних
мањина
у Србији
– случај
мађарске
и хрватске
националне
мањине.

СПОРЕДНЕ ВЕСТИ И АФЕКТИВНА МИТОЛОГИЈА У ВРЕМЕНУ КРИЗЕ

/in /by

У раду су анализирани
концепти
споредних
вести и афективне
митологије
и њихова
„комуникацијска
моћ” у периодима
криза
у друштву.
У том смислу,
циљ овог рада је двојак:
с једне
стране
настоји
да укаже
на значај
ових концепата
као облика
културног
дискурса
и шире гледано
да анализира
друштвену
функцију
вести, а са друге,
да пружи
допринос
академској
дебати
о моћи савременог
медијског
дискурса.
У раду се најпре
анализира
концепт
споредних,
тј. других
вести, а затим концепт
афективних
митологија,
док су у фокусу
анализе
трећег
дела рада значај
и повезаност
ова два концепта
у периодима
криза
у друштву.

СВЕТ РАДА У ДОБА КРИЗЕ

/in /by

У овој студији
анализиране
су промене
eкстринзичних и интринзичних
радних
вредности
у Европи.
На радне
вредности
гледамо
као на значај
који
појединци
придају
различитим
аспектима
свог запослења.
У оквиру
истраживања
„субјективних”
аспеката
промена
на тржишту
рада, циљ нам је да испитамо
да ли су након избијања
финансијске
кризе
настале
промене
у радним
вредностима
друштвених
актера
који чине радно
способно
становништво.
Рад је
структуриран
у неколико
кључних
целина.
У првом делу дат је приказ
теоријско-
методолошког
оквира,
затим је представљена
лонгитудинална
и кроссекциона
анализа
радних
вредности
запослених
у Европи,
посматраних
у контексту
светске
економске
кризе.
Закључујемо
дискусијом
о налазима
и њиховим
импликацијама
за будућа
кроснационална
истраживања.
Намера
нам је била
да емпиријски
истражимо
промену
радних
вредности,
чиме смо се ослонили
на
податке
Међународног
програма
друштвеног
истраживања
(International
Social
Survey
Programme,
скр. ISSP). Радне
вредности
представљају
резултат
сложених
и специфичних
економских,
социјалних
и културних
услова.
Резултати
истраживања
показали
су да интринзичне
радне
вредности
у периоду
од 2005.
до 2015. године
добијају
на значају
у односу
на екстринзичне
вредности.
У већини
европских
земаља
значај
високих
прихода
опада,
док одређене
екстринзичне
вредности
(сигурност
посла) показују
релативну
стабилност
током времена.
У истом периоду,
значај
посла који је користан
за друштво
у већини
посматраних
земаља
бележи
раст или остаје
на приближно
истом нивоу. Подаци
указују
и на општи пораст значаја
посла који је интересантан.

ЈЕДНА КАО НИЈЕДНА

/in /by

Криза савремених европских друштава која траје од почетка 21. века и има све одлике једне органске, вишеструке кризе, има сличности са претходним кризама тих размера, али и сопствене специфичности. Циљ нам је био да у овом есеју прикажемо сложеност која настаје услед више паралелних криза и представи теоријски концепт полиркизе, који се показује корисном за  aнализу утицаја сингуларних криза на друштва, без обзира на различите економске системе, политичку организацију или географски регион. У другом делу рада бавићемо се кризом вредности и еманципаторског покрета савремених друштава као аспектима кризе, који су у послератном периоду добијали на значају и политички јачали, да би током друге деценије 21. века њихова привлачност, услед дејства поликризе, почела видно да опада.

Увод

/in /by