БЕОГРАД У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ФИЛМУ: УРБАНЕ ПРИЧЕ

Тема текста: Екранска култура

Аутор текста: Љубинка Савчић

Први корак у анализи простора је подела локализатора према критеријуму: унутра/споља (дом/улица). То је уједно и подела на своје/туђе, безбедно/небезбедно, културно/некултурно. У филмовима чија се радња дешава на Новом Београду, ова се разлика укида: ни у кући, ни на улици, јунаци нису безбедни; угрожени на целој територији, они као пријатељски простор виде део града с друге стране реке. Подела на горњи/доњи ниво има уобичајено значење: под земљом се налазе негативно маркирани простори, на вишим нивоима позитивно обележени локализатори. У филмовима о старом Београду, подела на унутра/споља (своје/туђе) некада се врши према граници четврти: унутар дела града који доживљавају као свој, протагонисти су заштићени. По значењском потенцијалу издвајају се: обала, мостови, кровови. На крововима се окупљају пријатељи из краја и формирају квазипородице. Јунаке анализираних филмова видимо чешће у јавним него у приватним просторима. Из територије која нуди заштиту у потенцијално опасну зону води их жеља за контактом.