ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ

Тема текста: Глобализација и интермедијалност

Аутор текста: Горан Гаврић

У данашње време се глобализација не може посматрати као издвојени феномен који притом утиче на настанак последица у многим сегментима социјалног развоја. То је општа појава која има и своје позитивне ефекте, али су они невидљиви и најчешће безначајни за обичног човека. Као најбитније средство за своје ширење она користи медије. Екран је у данашње доба постао средство све присутнијих медија, али и прозор кроз који посматрамо и тумачимо уметност данашњице. С обзиром на то да је приступачан готово свим људима, у овом или оном облику, он је најмасовније средство уметничке анализе и размене. Међутим из тог разлога се јавља и опасност, јер његова доступност великом броју појединаца доводи у питање аутентичност, али и вредновање неког уметничког дела. Класичну слику све више замењује филм, који помоћу свог начина гледања на свет и повезивањем различитих искустава својим гледаоцима пружа највећи број културалних информација на једном месту. На такав развој догађаја у великој мери утиче све снажнија веза између филма и других медија. Глобализација, али исто тако и нове медијске технологије, утичу на филмску нарацију путем које се долази до питања формирања и развоја личног идентитета модерног човека. Компјутер, за разлику од телевизије, још увек успева да у одређеној мери остане одан строго уметничком виду изражавања. У томе успева захваљујући видео-радовима, који су један од најновијих видова ликовног изражавања. Ипак, поставља се питање да ли видео-радови могу испунити принципе и идеје у оној мери у којој то чини филм.