ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНЕ ТЕОЛОГИЈЕ И НАУКЕ У САВРЕМЕНОМ ДОБУ
Тема текста: Хришћанство и савремена култура
Кључне речи:
Аутор текста: Славиша Костић
Рад има за циљ да истражи однос православне теологије према науци кроз историју као и да се осврне на савремено сагледавање односа теологије према науци. Обожење као непосредна заједница људи са Богом је кључни аспект мисли на којој се формирао став православне теологије према науци. У православној теологији наглашен је парадокс у трагању за врхунским знањем: оно за чиме трагамо надилази наше знање и због тога Василије Кесаријски оправдава људско мудровање и развој људског интелекта. Такође је битан мистични принцип богопознања Григорије Паламе, који указује да Бога не можемо спознати преко световних наука већ путем вере, контемплације и подвижничке праксе, чиме се постиже истинско знање. Потом се осврћемо на савремено третирање односа теологијe према науци сагледано кроз призму теолога који се уједно баве и физиком: Алексеја Нестерука који заступа феноменолошки приступ, Стојана Тутекова, Џорџа Диона Драгаса и Киријакоса Маркидеса који заступају сагледавање односа теологије и науке посредством антропичког принципа и Кристофера Најта који се залаже за теолошки натурализам. Закључујемо да је православној теологији ближи феноменолошки приступ Алексеја Нестерука, који сматра да постоји могућност посредовања између теологије и науке коришћењем могућности трансцеденције и асиметрије између теологије и науке да би се бавили стањем људске личности.
