• Срп
  • Eng
Časopis Kultura
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
  • Птретрага
  • Menu Menu
  • О Часопису
  • Бројеви
  • Претрага
  • Вести
  • Преводи
  • Редакција
  • Медији о часопису
  • Контакт
Ви сте овде: Насловна1 / Публикације2 / ДРУГИ ПОЛ БОЛИ И СМЕХА – КИКОТАВА БОЛНА ПРЕКОРАЧЕЊА РОДНИХ ГРАНИЦА...

ДРУГИ ПОЛ БОЛИ И СМЕХА – КИКОТАВА БОЛНА ПРЕКОРАЧЕЊА РОДНИХ ГРАНИЦА

Тема текста: Култура, субјект, филозофија

Кључне речи:

Аутор текста: Мирјана Стошић

Средином 20. века Симон де Бовоар (Simone de Beauvoir) објављује опсежно истраживање чињеница, митова и животног искуства другог пола. Ослањајући се на савремене теорије које своје упориште налазе у егзистенцијализму и феноменологији, Де Бовоар одређује човека као историјску идеју, а саму идеју жене као постајање. Крајем 20. века студије боли заузимају значајно место у политичкој теорији, да би се касније преламале кроз теорију афеката и тзв. нови материјализам. Многа изучавања књиге Други пол превидела су честа упућивања ауторке на женску бол и на саучествовање жене у људском mitsein, уроњеност у социјалне митове који феминизирају тело жене, као на кризу, отпор врсти. У овом раду с посебном пажњом посветићу се питањима кризе и критике физиолошких, економских, психолошких и социјалних трошења женског тела које је нешто друго него што је она сама. На трагу питања Симон де Бовоар: Како се у женским условима може остварити људско биће?, настојаћемо да ослушнемо друга питања, друге гласове и да, можда, у боли и чину боли препознамо нове облике отпора, други пол боли који нужно боли. Ово истраживање ће уједно испитивати домете физичке, семиолошке, културолошке и политичке дисеминације смеха (жена) као вида нарушавања и ремећења посебне димензије дискурса о роду која се заснива на готово превиђеној дихотомији између мушког смеха и женског кикота. Настојаћу да отворим простор за проучавање ироније кикота на ком би свака додељена и приписана одлика женског (тела) могла бити преокренута и употребљена у форми отпора, али неправедног, готово неодговорног одговора на савремене политике тела, афективних улога у женско тело и говор – као развлашћено или место лишено агенсности.

Култура бр.170-171 / 2021

Преузмите број
Преузмите текст
  • Подели на Facebook
  • Подели на Twitter
  • Подели на LinkedIn
  • Подели на мејл

Контакт

Адреса: Риге од Фере 4, Београд

Фиксни телефон: +381 11 2637 565

Факс: +381 11 2638 941

Електронска пошта: info@zaprokul.org.rs

Услови коришћења

Scroll to top