ДУБОКА СВЕСТ О ИСТОРИЈИ ЖАН РИШАРА БЛОКА ЈЕДНА ЈУГОСЛОВЕНСКА ЕПИЗОДА
Тема текста: Култура, субјект, филозофија
Кључне речи:
- Жан Ришар Блок
- културни трансфер
- рецепција
Аутор текста: Велимир Д. Младеновић
Француско-српски књижевни и културни односи често су проучавани на основу примарних извора, али и на основу личног и професионалног односа уметника и писаца из ове две земље. Управо оваква истраживања употпуњују истраживања историчара. Зато ћемо у нашем раду испитати однос француског интелектуалца, новинара и писца Жан Ришара Блока (1884−1947) према српским и југословенским писцима и интелектуалцима. Овај, данас неправедно заборављени, писац рођен је и умро у Паризу. Учествовао је активно у Првом светском рату, у којем је рањен чак три пута. Након рата сарађивао је с француским листовима левичарске политичке оријентације. Године 1921. приступа француској Комунистичкој партији, а 1923. године оснива чувени књижевни месечник Европа, који и данас излази. С почетка Другог светског рата због свог јеврејског порекла и политичке оријентације тражи азил у СССР-у. Током рата у Москви је радио као радијски новинар и свакодневно се обраћао Французима. У Француску се враћа 1945. године. Његову породичну кућу, с великом библиотеком, у насељу Мериго у Поатјеу Немци нису дирали, док је стан његове мајке, који се налазио у центру града, потпуно демолиран. У рату овај писац губи више чланова породице. Анализирајући француску и српску штампу, необјављену архивску грађу и репортаже овог писца, покушаћемо да реконструишемо како је Жан Ришар Блок био први који је ступио у контакт са српским ђацима у Поатјеу и како он за српске интелектуалце остаје непознат све до Шпанског грађанског рата. Такође, показаћемо и његове активности у Југославији, његов однос према југословенској политици и култури, као и учешће на првом Конгресу југословенских писаца. Будући да је културни трансфер ишао двосмерно, у раду ћемо представити и не тако обимну, али свакако важну, рецепцију два романа овог аутора И Компанија и Шпанија, Шпанија! на југословенском простору. Управо на тај начин отворићемо могућност да се и други истраживачи заинтересују за овог интелектуалца у контексту културних односа Француске и Србије.