ХРИШЋАНСКА ИНСПИРАЦИЈА У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
Тема текста: Хришћанство и савремена култура
Кључне речи:
Аутор текста: Јана М. Алексић
Предмет нашег истраживања у овом раду јесу аспекти религиозне духовности у савременом српском песништву. Најпре дајемо пресек поетичких, идеолошких и културолошких карактеристика песничке продукције у последње три деценије уз одређене вредносне категоризације. Пажњу потом усмеравамо на појединачне ауторске поетике песника рођених седамдесетих и осамдесетих година у чијој поезији је осведочено присутна хришћанска инспирација. Намера нам је да књижевноисторијски и културолошки установимо један, додуше, апартан песнички ток и што правоверније га ситуирамо унутар историје модерне и савремене српске књижевности, предоминантно секуларне. У фокусу наше анализе нису искључиво цитати, наративи или мотиви из Библије и светоотачке литературе. Овде испитујемо на који начин хришћанска (српско-византијска и западно-хришћанска) духовност учествује у формирању индивидуалног песничког погледа на свет, као и песничку духовност која се испољава посредством песничких слика, исказа и фигура. Занима нас рад религиозне вести наших песника у обликовању њиховог уметничког, моралног и вредносног става према феноменима наше епохе, али и према култури којој припадају. Стога пажњу посвећујемо анализи културних модела који ови песници у својој поезији баштине, али и хуманистичких порука које пласирају унутар своје иманентне поетике. Долазимо до закључка да су песници и песникиње својим поетичким и духовним опредељењима преузели ризик одлуке да одустану од песничког као облика друштвеног ангажмана, унапред свесни бремена алтернативе и мањине
