КАД ЗАПЕВА ЗУРОВАЦ PRIMITIF БАЛЕТ

Тема текста: Век балета у Србији

Аутор текста: Маја Ђуриновић

Крећући од фантастичног успеха (двадесет година трајања и преко 200 извођења) балета Народног позоришта у Београду „Ко то тамо пева“ (2004), насталог на темељу сценарија Душана Ковачевића за истоимени филм Слободана Шијана на музику Војислава Вокија Костића, а у кореографији и режији Сташе Зуровца, овај рад указаће на специфични језик и стил плесне гротеске Сташе Зуровца. Откривао ју је и обликовао с групом ентузијаста, колега из загребачког Балета и супругом, балетском солисткињом, Ољом Јовановић, током релативно кратког, али надасве снажног ауторског замаха на хрватској плесно-позоришној сцени. Зуровчево плесно позориште специфичног ауторског рукописа започето је 2002. минијатуром „Богови су љути“ и првим целовечерњим радом „Cirkus primitif balet“, да би се наставило у Сплиту, Ријеци и Љубљани, те дошло до свог врхунца у Београду, храбрим плесним упризорењем култног филма „Ко то тамо пева“.