КУЛТУРА СЕЋАЊА И ЈАСЕНОВАЧКИ МУЧЕНИЦИ
Тема текста: Истраживања
Кључне речи:
- геноцид
- изложба
- културна траума
- Србија
- филм
- холокауст
Аутор текста: Слађана Илић
У чланку су описана и анализирана два случаја праксе у култури сећања на јасеновачке мученике. Филм Дара из Јасеновца привукао је велику пажњу, пости- гавши високу гледаност, али је, уједно, произвео и оштре негативне реакције дела јавности. С друге стране, изложба Јасеновац, логор смрти, земља живих код најши- ре публике прошла је не особито запажено, мада су реакције оних који су изложбу видели биле позитивне. И један и други пројекат почивао је на идеји „да се открије име и лице жртве”, оба су уживала финансијску помоћ официјелних тела, али реак- ција јавности на њих била је различита. Разлог je свакако и природа медија, будући да је филм, у односу на камерну изложбу, далеко утицајнији на обликовање свести и расположења широке публике. Међутим, не може се занемарити, када је реч о рецеп- цији, ни инсистирање другог пројекта на катарзи и помирењу – при чему је снажно изражена управо хришћанска, новозаветна идеја покајања и васкрсења. Изразита нерелигиозна димензија савремене филмске индустрије, међутим, предупређивала је да се овакав приступ можда примени и на Дару из Јасеновца. Ипак, и такав угао уметничке рефлексије није без контроверзи, будући да отвара морална, па и дру- штвена питања учешћа друге стране у превазилажењу наше колективне трауме.