Arhiva

U radu se prezentuju rezultati terenskog istraživanja o saznanjima vojvođanskih novinara iz štampe i radija o procesu digitalizacije televizijske produkcije i emitovanja. Prema „Pravilniku o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje televizijskog programa i pristupu multipleksu u terestričkoj digitalnoj radiodifuziji” promovisanje procesa u javnosti je važan element njegove uspešnosti. Preduslov za to su osnovna znanja i zainteresovanost novinara, i to ne samo javnih servisa i televizijskih kuća već upravo onih drugih (lokalne i regionalne štampe i radija), za taj proces. Veoma je značajno upravo njihovo javno zagovaranje i priprema građana lokalne zajednice za dan kada će televizijski signal u potpunosti preći na digitalno zemaljsko emitovanje. Inicijalno digitalno emitovanje na teritoriji Srbije počelo je u martu 2012. Medijska kampanja je izostala. Istraživanje je pokazalo da novinari tih medija nisu osnaženi za zadatak koji im predstoji.

U tekstu se razmatra teorijski pravac kritičke studije diskursa medija koji se zatim primenjuje u tumačenju podataka dobijenih u kvantitativno-kvalitativnoj analizi sadržaja vodećih dnevnih listova u Srbiji sa fokusom na rubriku kulture. Analizirani period je novembar 2010. Uzorkovano je ukupno 180 tekstova, opremljenih sa 79 fotografija. U najkraćem, nakon analize selekcije događaja, medijskih žanrova, citatnosti, vizuelne opreme teksta, obrasca jezičke upotrebe profesionalija i potpisa autora tekstova, zaključuje se da je medijska slika srpske kulture u potpunosti maskulizirana. Bez obzira na to što su napravljeni pomaci, na primer, u jezičkoj upotrebi, koja je najčešće rodno senzibilisana, kao i u zapošljavanju novinarki, kojih je u rubrikama za kulturu više nego muškaraca, kako u “proizvodnji” medijskih sadržaja, tako i na uredničkim pozicijama na kojima se donose odluke, dominantni diskurs kulturnih  rubrika odražava muški obrazac, koji ukazuje na jasnu poziciju moći muškaraca u srpskom društvu.