Arhiva

Intenzivan napredak komunikacijskih tehnologija, te razvoj društveno-humanističkih nauka, uticali su na zasnivanje čitavog niza naučnih disciplina koje iz različitih uglova prilaze proučavanju masovnih i novih medija. Međutim, nijedan od razvijenih pristupa unutar studija medija u svoj fokus nije postavio razumevanje lepog u medijskim svetovima, čime je otvoren prostor zasnivanju estetike medija koja bi se ovim pitanjem bavila. Ipak, ne postojanje saznajne discipline koja kao svoj predmet prepoznaje pitanje lepog u medijskim svetovima, još uvek ne obezbeđuje dovoljne uslove za konstituisanje estetike medija. Kako bi ovako definisan predmet bio postavljen u sâm fokus istraživanja, neophodno je odgovoriti na pitanja da li se može govoriti o postojanju posebnog predmeta istraživanja kojim bi se estetika medija bavila, a kojim se ne bavi nijedna druga disciplina, te koji metodološki pristup bi valjalo primeniti kako bi se obezbedila autonomnost ovako postavljenog predmeta? U tekstu će biti razmatrani neophodni uslovi, kao i sama potreba zasnivanja ovako pretpostavljene saznajne discipline.

U priloženom tekstu predstavljeni su najvažniji rezultati istraživačkog projekta Kulturna politika nacionalnih muzeja u Srbiji koji se tiču instrumenata kulturne politike muzejskih ustanova finansiranih iz budžeta Ministarstva kulture Republike Srbije, odnosno osnovanih od strane Republike Srbije. Polazna ideja bila je da se utvrde mogućnosti i potrebe za transformacijom muzejskih ustanova u Srbiji i da se predlože odgovarajuće razvojne strategije i aktivnosti nadležnih institucija u oblasti kulturnog nasleđa.

U ovom kraćem izlaganju biće reči o procesu prestrukturisanja kanonâ klasične, akademske muzeologije, koji ističu izložbenu (izlagačku) funkciju muzeja, u savremene standarde muzeologije kojima se ističe interpretativna i komunikativna uloga muzeja, a muzej prikazuje u svetlu spektakla, čijim se sredstvima i oblicima mogu “oživeti” muzejske tvorevine. Ovo obuhvata mogućnost i način primene najrazličitijih kulturnih, umetničkih i obrazovnih inicijativa i akcija, u vidu animacionih projekata, inscenacija, te smeštanja scensko-umetničkih događaja u tradicionalni prostor muzeja i galerija, koji danas postaju središte kulturnih zbivanja i svojevrsni komunikacioni medijumi. To podrazumeva sagledavanje nove koncepcije predstavljačkih i izvođačkih umetnosti, njihovo prisustvo u drugačijem kontekstu, izvan ustaljenog, interakciju s muzejskim zbirkama, recepciju ovih umetnosti, ali i njihovu medijatorsku ulogu na relaciji čovek – artefakt.

Ovaj rad bavi se etičkim aspektom rodne ravnopravnosti u Srbiji kroz analizu sadržaja informativnog programa. Smatrajući da se rodni identitet, odnosi i uverenja kao deo javne sfere, uočavaju kroz formu i sadržaj televizijskog informisanja, način oslovljavanja i predstavljanja žene, pažnju smo posvetili upravo tim aspektima. Rad je nastao kao deo istraživanja Žena u televizijskim ogledalu – rodna ravnopravnost u informativnom programu nacionalnih televizija u Srbiji, koje je sproveo Zavod za kulturni razvitak Srbije, tokom juna i jula 2009. godine. Ovo istraživanje je pokazalo da se može napraviti TV dnevnik trajanja 25 minuta, a da se u njemu ne pomene nijedna žena i da pri tom emisija zadovolji sve tehničke i programske kriterijume za emitovanje. Pošli smo od pretpostavke da su mediji i ogledalo društva i kreatori društvenih kretanja, slika koju detektujemo pokazatelj je uloge žena na društvenoj sceni Srbije, ali je i pokazatelj tendencija u tom domenu.