У тексту се разматра нова парадигма библиотечко-информационих услуга која је у иностраном библиотекарству добила назив Библиотека 2.0. Начињен је покушај да се наброје услуге које се корисницима библиотеке пружају у електронском виду и да се систематизују по врстама. Наведени су примери нових услуга, превасходно из искуства у раду великих националних и иностраних библиотека.
Први део рада даје уопштену слику школских библиотека у Норвешкој, преглед статистичких података, оквире закона о школама и библиотекама и истиче појединости лектира за основне и средње школе. У њему се представљају сложени и интегрисани системи у којим се налазе школске библиотеке; такође, приказују се препреке за успешно одржавање и развој школских библиотека у Норвешкој, који се проблеми морају превазићи и које мере предузети. У другом делу рада ће план „Make Space for Reading! Norwegian Strategy for Stimulating a Love of Reading and Reading Skills, 2003-2007“ (2003, 2005) – „Направимо места за читање! Норвешка стратегија за подстицање љубави према читању и писмености, 2003-2007“ послужити као пример како удружени политички, образовни и библиотекарски системи могу ојачати школске библиотеке и стимулисати писменост и жељу за читањем. У њему се анализирају и неки пројекти унутар тог плана и оцењују се учинци појединачних учесника, сам процес и прелиминарни резултати. Коначно, указује се који су будући задаци школских библиотека у Норвешкој.
Истраживања мултикултуралности представљају потребу, али и изазов у XXI веку. Обезбедити мањинама иста права и шансе које важе за већину велики је изазов за свако друштво. Уз то, није лако достићи и држати ове високе стандарде. С обзиром на то да данас у свету не постоји држава која је хомогена, ни етнички, ни верски, ни национално, врло је важно пронаћи друштвене и политичке установе за миран заједнички живот и сарадњу. За учвршћивање концепта мултикултуралности врло је важна улога мас-медија, јер управо њима припада монопол у стварању духовног простора. Медији су и добављачи и јавни пси чувари, а информација мора да уважава чињенице и поштује своје кориснике. Медији нису само они који информишу већ и они који формирају и управо ту лежи значај професионалне етике. Врло је битна и култура дијалога; да би се она учврстила и неговала неопходна је изградња јаког цивилног сектора, с једне, и развој концепта индивидуализма насупрот концепту колективног прихватања, с друге стране. Судбина будућих односа у Србији и квалитет самог живота зависе од тога да ли ћемо се самоусмеравати у правцу веће слободе човека, што садржајнијег дијалога и толеранције, суживота и емпатије и тога да ли ће медији комуницирања бити савезници у овом пројекту.
Савремена цивилизација готово не увиђа да монопол у стварању духовног простора припада медијима комуницирања; они одређују шта је у свету важно (тј. шта је истина). Спектакл и симулација, медијализовани рат, забава и слике типизираних вредности не остављују појединцу могућност да увиди шта је важно. На тај начин се формирао нови човек (човек презента) који пристаје на измештање свог ума, пристаје да неко други мисли уместо њега. Овај постмодерни човек одбија да се критички позиционира спрам презентованих мас-медијских садржаја, што га претвара у објекта цивилизације. Да бисмо градили продуктивнију друштвену заједницу и аутентичнијег појединца, неопходно је извршити духовну ренесансу. Ипак, мора доћи и до промене економског поретка, који би требало да се подреди људским потребама; само друштво, с друге стране, треба да унапређује и истиче начела истинољубивости и поштења.
Телевизија као најмасовнији и најутицајнији медиј представља посебан предмет медијске културе и образовања, и њено изучавање обухвата анализу њене заступљености, основних карактеристика и могућих тумачења. Да би се разумела размера и природа утицаја телевизије у Србији, у овом раду дат је преглед телевизијског система и најгледанијих програма. Приказана је технологија процеса продукције у циљу потцртавања формалних одлика и разумевања услова под којима настају телевизијски садржаји. На крају, предложен је семиотички приступ као практичан основ за тумачење телевизијских порука, који води до идеолошких анализа. Значај овог истраживања могао би да буде у настојању да се у свеобухватној анализи, у општим цртама, укаже на могуће углове приступа значењима телевизије у медијском образовању, који би се односили на етику у медијима и формирање критичког апарата према механизмима медијске манипулације.
Савремену медијску културу одређује логика победничког спектакла која се шири на све сфере живота. Постмодерни капитализам, уз помоћ спектакла, претвара свакодневни живот у забаву. Та забава заправо је лажно осећање среће, поп колотечина, која гута алтернативе па је, стога, једно пасивно потрошачко друштво. Данашњи медији поседују јединствену моћ информисања и плаве личност разним подацима. Они омогућују модерном човеку да зна много, а разуме мало. Ова расправа донекле осветљава тренутно врло популарни reality show, тело и спорт, и завршава виђењем модерних медија који идентитет данашњег човека претварају у пачворк.
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
Сва права задржана | Часопис Култура
