Arhiva

Kao što se za otkriće fotografije smatra da je bilo jedan od prelomnih trenutaka za društvo XIX veka, tako se isto smatra i za otkriće interneta i razvoj digitalne tehnologije na prelazu iz XX u XXI vek. Često gledana kao tehničko pomagalo umetnicima ili naučnicima, u kulturi interneta, mobilnih telefona s fotoaparatima ili “ajpodovima”, fotografija je postala najmasovniji medij podložan konstantnim, gotovo neuhvatljivim transformacijama. Kada je umetnost u pitanju, nikada pre nismo bili suočeni s toliko različitih postupaka i pristupa u tretiranju ovog medija. S pojavom novih tipova kompjutera, skenera, štampača, digitalnih fotoaparata i interneta, s jedne strane olakšane su produkcija, distribucija i prezentacija fotografije, dok su, s druge strane, umetnici, kako internacionalne tako i domaće scene, dobili nova sredstva izražavanja i istraživanja. U ovom eseju pokušala sam da napravim osvrt na fotografiju u “društvu mreže” fokusirajući se na razmatranja Valtera Benjamina. Kada je u pitanju internacionalna umetnička scena, za primer sam uzela, između ostalih, radove Džefa Vola i Nensi Berson. Kao primer za situaciju u Srbiji poslužilo mi je nekoliko događaja pre i posle 2000. godine ( pokretanje prvih “web sajtova” i otvaranje galerija “Artget” i “Remont”).

U radu se analiziraju ključni koncepti kojima se u svom teorijskom radu bavila Grizelda Polok, jedna od najznačajnijih istoričarki umetnosti feminističke orijentacije. Njen rad je u velikoj meri obeležio period aktualizovanja feminističkih tendencija u umetnosti i istoriji umetnosti od sedamdesetih godina XX veka. U svojim tekstovima G. Polok se bavila analizom i kritikom dominantnih modela istorije umetnosti – načinima na koji su dostignuća umetnica vrednovana i beležena, odnosno zanemarivana i isključivana, ali i ukazivanjem na nedostatke feminističkog pristupa u ovoj oblasti. Koncept feminističkih intervencija u istorijama umetnosti, koji se ovde posmatra kao centralni koncept u njenom radu, doprineo je aktualizovanju tzv. ženskog pitanja, ukazujući na falocentričnost u institucionalno-dominantnoj istoriji umetnosti i preispitivanju patrijarhalnih mitova ove akademske discipline. Cilj rada je da prikaže ove tendencije i u širem kontekstu, obuhvatajući opšte promene u društvu, kao i pojavu drugih interpretativnih metoda u istoriji umetnosti u tom periodu i recepciju njenih stavova u kontekstu srpskih feminističkih tokova.