Arhiva

Sveprožimajuća i rastuća upotreba novih, digitalizovanih medija (prevashodno interneta) u svim oblastima ljudske delatnosti, nameće potrebu za adekvatnom pripremom predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kao prve karike u lancu obrazovanja koja mora postati temelj i priprema za tehnološku i medijsku pismenost novih generacija. Već je evidentna primena novih informaciono- komunikacionih tehnologija i medija u svim oblastima i nivoima obrazovanja. Ova primena, međutim, prevazilazi pedagošku konotaciju, te se ne uvodi samo kao deo kurikuluma koji nove generacije treba da savladaju da bi postali konkurentni na budućem tržištu rada; ona sve više ima i nepedagošku konotaciju: kao nenastavna, logistička i administrativna podrška rada u obrazovnoj ustanovi. Ove okolnosti uslovljavaju ozbiljne promene, čiji je jedan deo i razvoj kompetencija zaposlenih u predškolskom obrazovanju (prevashodno vaspitača) za upotrebu novih medija i tehnologija. Ovaj rad sveobuhvatno prezentuje okolnosti koje nedvosmisleno ukazuju na ove zahteve koji se stavljaju pred vaspitače, i ukazuje na pravce i osnove razvoja pomenutih kompetencija.

U radu se na primeru kompozicije Branko i vila, koja je tokom poslednje četvrtine 19. veka stekla veliku popularnost, ukazuje na ulogu koju su umetnost i vizuelna kultura imale u okviru izgradnje, održavanja i širenja kulta nacionalnih heroja. Likovnim predstavama, koje postaju specifičan vid govora, vizuelizovane su određene idejne poruke koje su potom mogle da se plasiraju širom nacije. U ovom procesu, važna je bila i uloga medija masovne komunikacije, pre svega fotografije, koja je omogućila tehničku reprodukciju umetničkog dela, ali i uspešno rasejavanje onih idejnih poruka koje je trebalo plasirati najširoj javnosti.