Arhiva

Termin kulturna participacija označava više pojmova; od učestvovanja aktivističkih organizacija u kulturnom životu, preko posećivanja lokalnih kulturnih sadržaja od strane određene publike, do svakodnevnih kulturnih praksi stanovnika gradova. U ovom radu biće predstavljene trenutne situacije u ovoj oblasti kulturne politike, kroz uporednu analizu četiri zemlje – Srbije, Hrvatske, Švedske i Holandije. Poznato je da su Srbija i Hrvatska kroz istoriju prolazile kroz relativno slične faze, a danas se, pokušavajaći da budu integrisane u Evropsku uniju, suočavaju sa gotovo istovetnim problemima procesa tranzicije, dok su kulturna konzumacija i participacija relativno zanemarene oblasti ili je njihov razvitak tek u povoju. S druge strane, Švedska i Holandija, obe dugogodišnje članice Evropske unije i veoma razvijene zemlje ne samo u političkom i ekonomskom smislu, već samim tim i u oblasti kulturnih praksi jesu vrhunski primeri uspešne implementacije metoda kulturnih politika u pravcu održavanja ili daljeg poboljšanja konzumacije i participacije. Ove metode trebalo bi da posluže kao primeri, ili bar ideje za osmišljavanje strategija usmerenih u pravcu rešavanja problema niskog nivoa participativnosti i konzumacije kulturnih sadržaja u pomenutim balkanskim zemljama.

Era masovne produkcije i potrošnje otvara novo polje umetničkog delovanja, kao i stvaranje jednog novog vida ‘kreiranja’ i ‘izlaganja’ – internet. Ova digitalna ‘demokratska’ tvorevina, i ostala savremena tehnologija koja uz nju ide, dostupna je svima, a ne samo umetnicima. S obzirom da umetnik više nije jedini koji poseduje veštinu, tehnike i znanje, umetnost je ono što umetnik stvara, deli i razmenjuje sa svim drugim ljudima u svakodnevnom životu. Savremena likovna umetnost kao da je postala masovna praksa, a svako umetnik, jer stvara dela svakodnevno i izlaže ih za pogled drugih na popularnim sajtovima. Da li je ovo Bojs predvideo svojom mišlju da je svako umetnik? Proces samo-dokumentacije i ispovedanja preko internet sajtova – digitalne „religije“, je postao masovna opsesija, jer dovodi do dvostrukog zadovoljstva, ali i dvostruke frustracije. Umetnici i drugi ljudi u trci za dokumentovanjem svih aspekata života u strahu od prolaznosti i samoće, besomučno pokušavaju da ostvare masovnu komunikaciju.