Arhiva

Velika ekspanzija informacionih tehnologija (IT) dovela je do opšte društvene interakcije i razmene, iz čega se rađa informatičko društvo kao veoma stvarna i još uvek nedovoljno istražena dimenzija. Zbog svih novih pitanja koja proizilaze iz napretka u ljudskim odnosima i komunikaciji, takođe se javlja i pitanje moralnosti u tom novom, virtuelnom svetu, pitanje koje je temelj ,,sajber etike’’. Nastanak virtuelnih zajednica se sociološki tumači činjenicom da se ljudski život odvija u tri prostora: u prostoru gde živimo, u prostoru gde radimo i u prostoru u kome se družimo. Virtuelna zajednica jeste mesto gde se mogu ostvariti sve potrebe za druženjem, jer ona ne postavlja ograničenja koja inače postoje u svakodnevnoj ljudskoj komunikaciji. Ona ne određuje godine starosti, pol, nacionalnu, političku ili versku pripadnost, niti vodi računa o porodičnim karakteristikama. Rad analizira taj “treći prostor” gde se ljudi okupljaju radi druženja i koji je čoveku u savremenom društvu postao veoma skučen.

Antropološka analiza upotrebe urbane topografije se odnosi na korišćenje prostora u kulturalnoj praksi i podrazumeva analizu značenja koja mu se pridaju u određenom socijalno- kulturalnom kontekstu. Rad se bavi proučavanjem sajt specifik projekta „Uprkos vatri“ i načina na koji antropološko istraživanje može da doprinese realizaciji i prezentaciji ove vrste umetničkih projekata. Sa tim u vezi, proučavana je svakodnevica Kosančićevog venca, umetničke intervencije i njihov odnos.

Etička odgovornost medija je ogromna, možda mnogostruko veća od drugih javnih institucija s obzirom da je njihov domet direktan i istinski globalan. Mediji spoznaju realnost i prezentuju je, pri čemu najčešće pitanje može biti u kojoj meri tu istu realnost dekonstruišu, a potom ostvarenu sliku reprezentuju na način i u skladu sa nečijim očekivanjima. U ovom smislu, rad polazi od pretpostavke da je etika medija pojavni oblik primenjene etike i pokušava da pokaže važnost demokratskog društvenog miljea u postizanju visokog nivoa njihove etičnosti. Preduslov pozitivnih promena jednim delom svakako leži u evoluciji svesti političkih i ekonomskih moćnika koji moraju revidirati svoj odnos prema mehanizmima funkcionisanja i efektima delovanja medija. Međutim, pozitivan i stimulativan ambijent nije sam po sebi dovoljan u ostvarenju ovog cilja. Bez jasne participacije medijskih radnika, vlasnika ili menadžera medija, profesionalnih udruženja i aktivnog angažovanja kritičke i proaktivne javnosti ne može se obezbediti kvalitetno, etično i odgovorno delovanje medija.