Arhiva

Sažimanje vremena i “urušavanje” prostora jedna je od žižnih tačaka u stvaralaštvu američkog pisca Dona Delila. Ovi procesi uslovljeni su tehnologijom koja je postmodernoj kulturi nametnula atribut “vizuelne” kulture, kulture “znaka”, u kojoj je svaka perspektiva relativizovana, a svako tumačenje u potpunosti zavisno od procesa proizvodnje (vizuelne) informacije. Delilo se posvećuje ovim procesima gotovo u svim svojim romanima; međutim, svakako najzanimljiviji odnos procesa medijacije događaja i samog događaja, i stvaranja “drugog” vremena i prostora, potpuno zavisnog od ovih parametara, predstavljaju romani “Podzemlje” i “Vaga” u kojima je snimak atentata na predsednika Kenedija ključni artefakt kojim Delilo ilustruje navedene relacije.