PREMA POIMANJU ARABIZMA

/in , /by

KUDA STREMI EVROPSKA MEDIJSKA POLITIKA

/in , /by

Evropa je deo sveta karakterističan po decenijskom nastojanju država da uobliče jedinstvenu politiku u raznim oblastima, pa i u medijskoj. Zajednička politika stvarana je pre svega iz želje za konstituisanjem jedinstvenog medijskog prostora i razmenom informacija preko državnih granica. Ta namera nije odmah bila ostvariva, ali su neki drugi principi i vrednosti u pogledu ostvarivanja ljudskih prava, slobodnog protoka informacija, medijskog pluralizma, podrške objektivnim i nezavisnim medijima, saradnje i razmene sadržaja, stalno bili prisutni u međunarodnim okvirima i učvršćivali zajedničke poglede na ta pitanja. Danas se može konstatovati da je medijska politika u Evropi veoma čvrsto zasnovana, uprkos teškoćama i razlikama. Zato je zanimljivo kojim putem ona danas ide i kojim ciljevima stremi. Da li postoji opasnost da tehnološko – komercijalni interesi nadvladaju potrebe za objektivnim i kvalitetnim informisanjem i ostalim sadržajima ili Evropa ima mehanizme da, ne odričući se inovacija, kanališe njihovo dejstvo za dobrobit ljudi i očuvanje civilizacijskih vrednosti?

OBRAZOVANJE ZA MEDIJE U NOVOM TEHNOLOŠKOM DOBU – PROMENA DISKURSA

/in , /by

Mediji više nisu „ogledala društva“ nego postaju konstruktori društvene stvarnosti i proizvođači svesti. Novo tehnološko doba daje jak podsticaj ovoj transformaciji, marginalizujući još više suštinu i saznajnu vrednost poruke, a naglašavajući tehnološke aspekte, senzaciju novog, spektakl forme i dizajna, koji postaju sami sebi svrha. Kada se tome doda već uočena zasićenost informacijama i sve teža selekcija sadržaja, obrazovanje za korišćenje medija i njihovo održavanje na društveno prihvatljivom i konstruktivnom nivou, postaje sve važnija tema. Pri tome pojmovi „medijsko obrazovanje“ i „obrazovanje za medije“ osciliraju u onome što podrazumevaju, naizmenično se približavajući i udaljavajući po značenju. Ovaj rad nastoji da utvrdi evoluciju ideje o korelaciji delovanja medija i obrazovnog procesa, u kojoj se uočavaju bar dva pristupa: mogućnost da se uz pomoć medija poveća nivo znanja i potreba sticanja veština da bi se rukovalo digitalizovanim medijima i iskoristili svi njihovi potencijali.

FILMSKI ČASOPISI U SRBIJI

/in , /by

MEDIJSKI TRENDOVI I KREIRANJE SVIJESTI

/in , /by

Medijski tekstovi i RTV prilozi utiču na naš svakodnevni život i način kako razumijevamo sebe i druge. Međutim, mediji su, ipak, samo posrednici. Oni su odraz široke društvene svijesti, odnosa u društvu, civilizacijskih i kulturoloških dostignuća svake nacije, odnosno njene određene vremenske faze. Postoji snažna isprepletenost pošiljalaca i primalaca poruke koju determiniše socijalno okruženje. Teoretski komunikacijski aspekt u medijima je vrlo osjetljivo pitanje, omeđano brojnim društvenim, političkim i kulturološkim afinitetima, tako da percepcija medijskog izvještavanja i poimanja vjerodostojnosti ostaje polje pogodno za istraživanja u skladu sa različitim društvenim okolnostima, ali i sa razvojem novih tehnologija koje mijenjaju do sada ustaljena poimanja uloge medija i medijskog profesionalizma. Zadnje decenije dolazi i do krupnih promjena kada su u pitanju tradicionalni mediji, koji u utrci za tržišnim udjelom odbacuju takozvano dubinsko izvještavanje i dominantno njeguju faktografske forme. Istraživanje analizom sadržaja medija koje je prezentovano u radu potvrđuje ove indicije i trendove. 

SLOBODNI UMETNICI

/in , /by