ЏЕПНА КЊИГА

/in , /by

ПОЛИТИКА ЗАПОШЉАВАЊА У ОБЛАСТИ КУЛТУРЕ

/in /by

Политика запошљавања у култури је по својој природи саставни део решавања статуса уметника. Она може бити како стимулативни, тако и рестриктивни инструмент културног развоја неке земље. Циљ овог рада јесте да, поредећи политику запошљавања у области културе у Великој Британији, Финској, Русији и Србији, укаже на повезаност културног развоја и политике запошљавања у култури, те да на основу примера добре праксе креира листу општих предлога и препорука за све четири земље, као и листу специфичних препорука за Србију. Основна теза од које полази рад јесте да сувише афирмативна политика запошљавања, која тежи ка томе да обезбеди сталан посао великом броју радника у култури, може водити ка стагнацији целе области, исто колико веома рестриктивне и генерализоване мере за запошљавање и препуштеност слободном тржишту могу повећати незапосленост. Стога су и препоруке на крају рада усмерене на избалансирано коришћење стимулативних и рестриктивних инструмената културне политике, те прилагођене специфичним проблемима и уређењу сваке од поменутих земаља.

PUBLIC ART POLICIES – A COMPARATIVE STUDY

/in /by

Овај текст истражује развој легалних и економских инструмената културне политике у области уметности у јавном простору у САД, Великој Британији и Француској. У оквиру истраживања, посебна пажња је посвећена мапирању развоја тзв. „1% за уметност“ законске регулативе уведене први пут током тридесетих година 20. века на централном нивоу у Француској и САД. Данас се она углавном спроводи на регионалном и локалном нивоу. Поред тога, текст се бави и савременим модификацијама типичне „1% за уметност“ законске регулативе. Осим „1% за уметност“ програма, приказани су и други начини финансирања пројеката уметности у јавном простору. Они се могу класифицирати у две основне групе: пројекти финансирани кроз специјалне програме јавних наруџби и пројекти финансирани кроз различита јавно-приватна партнерства.

“OTAKU” SUBKULTURA

/in /by

Ovaj tekst istražuje otaku subkulturu, sve brojniju japansku grupu obožavalaca i (opsesivnih) kolekcionara mangi, anima i njihovih pratećih proizvoda, koji se međusobno oslovaljavaju sa “otaku”. Osnovna istraživačka pitanja na koje ovaj tekst želi da ponudi odgovor su: šta čini otaku subkulturu, koje je njeno mesto u savremenom japanskom društvu, odnosno da li je otaku kultura rezultat opšte transformacije japanskog društva i na koji način ga otaku transformiše, ali i na koji način otaku subkultura oslikava promene ljudskog ponašanja i komunikacije u postmodernom dobu uopšte?

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ КАО НЕОПХОДАН УСЛОВ РАЗУМЕВАЊА НОВИХ МЕДИЈА

/in , /by

Дигиталне медијске технологије омогућавају нове комуникационе канале преко којих се брже долази до неопходних информација, с једне, и пласирања информација које су важне кориснику, с друге стране. И једно и друго је брзо и лако, доступно свима широм света. Занимљиво је поређење интернета са „информационим шведским столом“ са кога се узима онолико информација колико је кориснику потребно и када му је потребно. Информације могу бити коришћене за информисање, образовање, забаву, али и за пословање за које не постоји ефикаснији и бржи начин. Умрежавају се људи и тржишта. Из времена у коме су информације и вести биле у поседу мањине прешли смо у фазу када су у рукама већине. Живимо доба друштвених медија, који су омогућили да се ствара и размењује најразноликији садржај између великог броја корисника интернета, замењујући процес један према многима, процесом многи према многима. Две трећине будног стања проводимо уз медије или уз медије и неку другу активност, постепеним утицајем медији одређују људима значење живота. Истраживачи утицаја медија упозоравају на раст степена зависности од медија и на потребу стварања институционалних основа за увођење медијског образовања у редовни образовни програм.

УРБАНА ТЕЛЕВИЗИЈА – ПОСРЕДОВАЊЕ СТВАРНОСТИ У КОЈОЈ ПРОФЕСИОНАЛИЗАМ И ЕТИКА НОВИНАРА ИГРАЈУ СПОРЕДНУ УЛОГУ

/in /by

Данашњи читалац, гледалац и слушалац, у само једном дану добије онолико информација колико његов предак у 17. веку за цео свој животни век. Тако много информација не значи и да је прималац информација данас, уз велики број медија и велики број доступних информација, добро информисан. Предмет овог рада је анализа програма три регионалне телевизијске станице у Нишу током последње фебруарске седмице 2011. године. Готово истоветно садржајно и жанровско сиромаштво, недостатак професионалног изазова да се догађајима, људима и појавама посвети довољно квалитетне пажње, карактеристике су ове медијске разгледнице суморне стварности другог по величини града у Србији. Циљ овог рада је да докаже да све веће присуство нових технологија неповратно мења укус медијске публике, а тиме и начин рада новинара. Број корисника интернета расте, што отвара могућности еманципације урбаних телевизија, али и да новинари могу да прате потребе млађе популације, уз стално освајање нових знања.

СОЦИО-КУЛТУРНЕ ПРЕПРЕКЕ НАУЧНО-ТЕХНОЛОШКОЈ РЕВОЛУЦИЈИ

/in , /by

РАЗМАТРАЊЕ РЕЛИГИЈСКЕ ТОЛЕРАНЦИЈЕ У САВРЕМЕНОЈ СРПСКОЈ ФИЛОЗОФСКОЈ И ДРУШТВЕНОЈ МИСЛИ

/in /by

Након распада СФРЈ и у светлу нових друштвених околности, религијске заједнице имају нов друштвени статус и нову друштвену улогу; оне су изашле из приватне и нашле своје место у јавној сфери. У контексту десекуларизације друштвеног живота, религијска толеранција има већи значај, како за саме религијске заједнице, тако и за друге друштвене актере и друштво у целини. Имајући то у виду, циљ овог рада је да анализира теоријска становишта и одређења појма религијске толеранције у радовима домаћих аутора – како филозофа и представника друштвених наука, тако и теолога. Осим анализе утицаја друштвеног контекста, анализираће се теза о релацији између монотеизма и нетолеранције, а у разматрање ће се узети и доктринарни аспект, односно садржај светих списа. Посветиће се пажња и томе ко су могући субјекти религијске толеранције, указати на проблем патернализма у говору о религији и религијском, те истаћи важност међусобног уважавања и поштовања између актера у дијалошкој комуникацији. У вези са присутним ставовима о немогућности толеранције између различитих конфесија, односно религија, будући да на различит начин гледају на пут човековог спасења, подвући ће се разлика између вредновања сазнања и вредновања актера – појединаца, заједница и друштвених група.