ВИРТУЕЛНА БИБЛИОТЕКА СРБИЈЕ

У раду је дат преглед развоја система узајамне каталогизације у Србији и укључивања у регионалне и светске библиотечке мреже. Указано је на могућности претраживања које Виртуелна библиотека Србије пружа корисницима и приказани планови развоја у контексту светских трендова прерастања библиотечких каталога у портал за приступ потпуним информацијама.

ЖЕНЕ, УМЕТНОСТ И ПОЛИТИКА КУЛТУРЕ: ИНТЕРВЈУ СА СУЗАН СОНТАГ

САВРЕМЕНИ МЕДИЈИ У ФУНКЦИЈИ ОБРАЗОВНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ

1970-тих година, када је Алвин Тофлер објавио своју књигу “Шок будућности”, тешко је било поверовати му у тврдњама да друштво улази у еру промена које ће потпуно изменити слику света. Ипак, технолошка и информацијска револуција, као основни покретачи развоја данас, измениле су не само начин на који радимо и стварамо, већ целокупну слику друштвеног и приватног живота човека са почетка XXI века. Персонални компјутери на послу, код куће и у форми телефона, ајпод (iPod), ајфон (iPhone), ајбук (iBook), интернет, Скајп (Skype), чет (chat), онлајн куповина и учење (online), онлајн дружење и забављање (online), само су неки од елемената савременог живота који пре само неколико деценија нису били замисливи, док је живот данас незамислив без њих. Занимљиво је да, иако су се ове промене одразиле на бројне (све) аспекте савременог живота, чини се да (формално) образовање није један од ових аспеката. Образовни системи широм света још увек осликавају друштвени, историјски и економски период у коме су настали – период индустријске револуције. Аналогија школе као фабрике, није непозната у теорији и пракси савременог образовања. Овим радом желимо да се осврнемо на правце могућих промена у образовним системима широм света, односно на улогу савремених медија у конципирању образовања према потребама XXI века. Желимо да истражимо потенцијалне и вероватне сценарије развоја образовања, који би стављајући у функцију предности и могућности савремених медија и технологија, одговорили на потребе развоја у XXI веку.

ДИГИТАЛНА ТВРЂАВА: НАЦИОНАЛНА СТРАТЕГИЈА ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ У СРБИЈИ

Дигитализација националне баштине представља сложен процес који захтева систематичност на свим нивоима одлучивања, као нужност за логичан и равномеран развој националног пројекта дигитализације. Ту систематичност би требало да обезбеди добра национална стратегија дигитализације. Да ли постоји нешто што може да инспирише на брже доношење оваквог документа и постоје ли препреке на том путу? Одговор ће бити потражен у досадашњим напорима уложеним у стратегију дигитализације у Србији, у препорукама Европске уније у овој области, међу примерима добре праксе у земљама у окружењу које имају неку врсту националног програма дигитализације, али и у полемикама о одрживости стратегије. Тренутно стање ствари у Србији потврђује да неорганизована и несистематска дигитализација и низање појединачних затворених пројеката, дугорочно не даје резултате који би се могли постићи јасном политиком и систематским приступом дигитализацији. С друге стране, доношење националне стратегије дигитализације личи на освајање добро утврђене тврђаве.

ГРАЂАНСКО НОВИНАРСТВО У ДИГИТАЛНОМ 21. ВЕКУ

У раду „Грађанско новинарство у дигиталном 21. веку” истраживала сам грађанско новинарство у дигитално доба, посебно онлајн (on line), његове основне карактеристике и особености, појавне облике, однос према професионалним новинарима и блогерима, као и сарадњу медијских кућа и грађана – репортера. Анализирала сам и кључне парадигме екранске и дигиталне културе – радикалну конвергенцију медија и презасићеност информацијама. У раду су понуђени неки могући одоговори на питања – Како да медији иду у корак са овим променама?, Како да разговарају и сарађују са својом публиком?, Којим путевима да пруже професионалну помоћ грађанима да се изразе и искажу своје мишљење на глобалној рачунарској мрежи? И да ли је то уопште неопходно? У закључку рада дат је кратак критички приказ места и улоге грађанског (он лајн) новинарства данас.