Arhiva

Građani iz različitih država članica Evropske unije imaju različite ideje o kulturnom identitetu, pripadnosti i pravu građanstva, ali se susreću i sa pitanjem koegzistencije različitih kulturnih identiteta, na osnovu uzajamnog poštovanja i zajedničke želje i nastojanja da žive u jednoj zajednici na temeljima vrednosti koje su evropski ideal mira i sigurnosti. Kulturni sektor igra važnu ulogu u uslovima niza socijalnih, ekonomskih i političkih implikacija. Kultura je uvek bila fundamentalni deo procesa evropske integracije i vitalni, element u međunarodnim evropskim odnosima. U uslovima porasta globalizovanog sveta, pokretljivost ljudi naročito utiče na izražavanje individualnih potreba za saznanjem pripadnosti. Ugovorom iz Mastrihta iz 1992. godine, prvi put je formalno pravno prepoznata kulturna dimenzija evropskih integracija. Budući da je u kulturnoj industriji EU zaposleno više od pet miliona ljudi, na kulturnu industriju se gleda i kao na značajan ekonomski segment Unije, te je politika Brisela odlučna da poveća konkurentnost kulturnog sektora na međunarodnom nivou. Evropski socijalni i regionalni fondovi potroše tokom jedne godine više od 500 miliona evra na projekte sa kulturnom dimenzijom.

Pronalaženje adekvatnog modela finansiranja kulture koji će u velikoj meri ispuniti ciljeve kulturne politike, interese i očekivanja kulturne zajednice, ne znači apsolutno opredeljenje za neki od postojećih koncepata finansiranja kulture, već iznalaženje najrazličitije kombinacije onih organizacionih dimenzija koje odgovaraju tradiciji, društveno-ekonomskom kontekstu, postojećem sistemu institucija kulture, odnosu države i kulture, ekonomskom razvoju zemlje i sl. U procesu modeliranja efikasnog sistema finansiranja kulture trebalo bi voditi računa kako o kulturnim tako i o ekonomskim zahtevima. Tradicionalni model finansiranja kulture obično predstavlja uobičajenu praksu koja se teško menja, tako da reforme finansiranja kulture posežu za merama koje imaju pre korektivni karakter, nego radikalno menjanje modela finansiranja kulture. U radu se razmatraju različite dimenzije odnosa države i kulture sa posebnim osvrtom na genezu finansiranja kulture. Zatim se daje pregled različitih koncepata finansiranja kulture i društveno-istorijski kontekst u kome su različiti koncepti nastajali. Potom se analiziraju međunarodne tendencije u domenu ekonomskih instrumenata kulturne politike i tržišnog dimenzioniranja kulturnog sistema. U poslednjem delu rada razmatra se finansiranje kulture u Srbiji u istorijsko-komparativnom kontekstu, analiziraju tekući problemi i razvojne perspektive.