САРАДЊА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА СА ПОЗОРИШНИМ ИНСТИТУЦИЈАМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

Стеријино позорје комплексна је позоришна институција са разноврсним делатностима, од фестивалске, преко издавачке, документационо-истраживачке до међународне сарадње. Од оснивања остваривало је врло динамичну комуникацију са свим театарским кућама на простору бивше Југославије, високим позоришним школама, многобројним театролозима, критичарима,
драмским писцима, као и сродним институцијама културе. Нарочита пажња у претходних двадесетак година усмерена је ка креативној и продуктивној сарадњи са позориштима у Републици Српској.

ОСВРТ НА КАТАЛОГ КУЛТУРА СРБА У САРАЈЕВУ 1468–1941 И ИСТОИМЕНУ ИЗЛОЖБУ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

/in /by

Након више од две године опсежних истраживања, изложба „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941” аутора Јелице Рељић, др Миљане Матић, др Владимира Радовановића и Александра Марковића и истоимени студијски каталог приређивача Јелице Рељић и др Мирослава Перишића у издању Државног архива Србије и Архива Босне и Херцеговине, угледали су светлост дана. У тексту
је дата детаљна анализа изложбене поставке која је 20. фебруара 2025. године отворена у Административном центру Владе Републике Српске у Источном Сарајеву. У ишчекивању отварања изложбе у Београду, дат је и осврт на каталог, његову форму и садржину и значај самог пројекта. У уводном делу, говори се о стратешкој визији Државног архива Србије на сређивању и заштити архивске грађе српског порекла ван граница Србије. Кроз анализирање честог става о архивима као „затвореним” установама, намеће се закључак да задатак архива није само да заштити архивску грађу, већ да је учини и доступном јавности, из чега
произилази мишљење да је публиковање архивске грађе највиши вид заштите. Пажљиво анализирајући „Реч приређивача” каталога „Култура Срба у Сарајеву 1468–1941”, долази се до одговора на питање одакле идеја да се крене у рад на овом, тематски и обимом изазовном пројекту, али и до сазнања са каквим су се препрекама и новим сазнањима приређивачи и аутори текстова суочили током процеса рада и како су се, првобитно планирана архивска истраживања, проширила на истраживање целокупне историје и културе Срба у Сарајеву. Потом се детаљно описује изложбена поставка и анализирају се одабрани делови, уз упоредно читање каталога. На самом крају текста, дат је осврт на значај изложбе и каталога за културну и научну јавност, али и за целокупно српско културно наслеђе узимајући у обзир да они представљају доказ о трајању народа на једном простору обухватајући период дуг скоро пет векова.

САРАДЊА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ СА БИБЛИОТЕКАМА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

/in /by

У раду су представљене повезаност и сарадња Народне библиотеке Србије и библиотека у Републици Српској. Дат је преглед бројних и разноврсних активности које, од завршетка рата 1995. године до данас, чине ову сарадњу све интензивнијом, проширеном на све већи број библиотека и области у којима се размењују искуства и заједнички делује. Народна библиотека Србије, као национална библиотека, овом сарадњом служи мисији повезивања, очувања и развоја језика, писма, културе и идентитета српскога народа са обе стране Дрине. Такође, ова интензивна сарадња доприноси и унапређењу и развоју библиотечко-информационе делатности у Србији и Републици Српској.

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА У КУЛТУРНИМ ТОКОВИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

/in /by

У овом раду анализирана је природна повезаност Српске књижевне задруге, једне од најстаријих институција књиге и културе српског народа, и Републике Српске, „најмлађе српске државе”, створене након распада комунистичке Југославије и суровог грађанског рата у Босни и Херцеговини, крајем прошлог века. У раду је дат њихов кратак историјат, уз апострофирање момената међусобне повезаности. Посебна пажња посвећена је присуству српских писаца из Босне и Херцеговине у најстаријој Задругиној едицији Коло, од њеног оснивања (1892) до наших дана, са циљем указивања на дубоке и трајне основе повезивања Задруге и Републике Српске. У завршном делу рада, акценат је стављен на последње деценије и на неке новине које је Задруга увела са циљем да унапреди свој утицај међу Србима изван Србије.

МАТИЦА СРПСКА НА ПРОСТОРИМА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ И ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

/in /by

Аутор разматра облике сарадње које је Матица српска реализовала на просторима Републике Српске у периоду од распада СФРЈ до данас. Подсећајући на чињеницу да је Матица српска изворно замишљена као установа која тежи да покрије целину српског етничког и културног простора, аутор је посебну пажњу посветио периоду који је настао током и после распада СФР Југославије. Већ у другој половини деведесетих година Влада Републике Српске је изразила пуну сагласност са основним начелима језичке политике коју је водила Матица српска, заједно са Одбором за стандардизацију српскога језика и доминантним делом српске научне заједнице. Године 2010. основано је Друштво чланова Матице српске у Републици Српској са седиштем у Бањој Луци, а то Друштво ради до данашњих дана и даје веома добре резултате. Године 2018. Матица српска је основала свој Крајишки одбор, а у њему се највише пажње посвећује српском етничком простору у Републици Српској и Републици Хрватској. После 2020. године, у оквиру билатералних облика сарадње Матица је успешно сарађивала с разним општинама у Републици Српској, при чему су састављани програми и циљеви тог рада. Програмско опредељење Матице српске подразумева присуство установе на свим местима где постоји потреба за системским неговањем српских културних вредности, па у том смислу испостављају се велике могућности за даље ширење делатности установе.

ЗА ОЧУВАЊЕ СРПСКОГ КУЛТУРНОГ И ДУХОВНОГ ЈЕДИНСТВА

/in /by

У раду се говори о томе како данас заједнички радити на очувању и јачању јединства српског националног, културног и духовног идентитета. Данашњи услови у којим живи српски народ нису повољни за очување и јачање таквог јединства. Са неких адреса које желе да управљају свијетом чуло се више пута да је потребно промијенити српски национални идентитет, значи уништити српски културни образац. Српски народ данас живи раздијељен у више држава, са различитим могућностима задовољења српских националних интереса, па и у погледу очувања јединства културног и духовног идентитета. С друге стране, у прошлом вијеку, кад су Срби живјели у једној југословенској држави, брига о српском духовном и културном идентитету није била високо позиционирана у државној политици. Циљ овог рада јесте да допринесе формулисању српске националне политике на овоме плану и начина за њено спровођење, како би се ситуација мијењала набоље

АНАТОМИЈА АНТИХУМАНИЗМА И ВИТАЛНОСТ ХУМАНИСТИЧКЕ АЛТЕРНАТИВЕ

/in /by

СЛОБОДАН ВЛАДУШИЋ: ЗАВЕТ И МЕГАЛОПОЛИС, НОВИ САД: БИТИЈЕ, 2023.

АКТИВНОСТИ БИБЛИОТЕКЕ У КУЧЕВУ – КЊИЖЕВНОСТ НА ПРВОМ МЕСТУ

/in /by

У раду је дат преглед најзначајнијих активности Народне библиотеке „Стеван Раичковић“ из Кучева. Представљени су Библиосалон, часопис Максим, програм за предшколце Књишко мољче, награда „Стеван Раичковић“ и награда „Златни стих“. Показано је како кроз поменуте активности библиотека остварује своје циљеве: неговање читалаца и публике на локалном нивоу,
давање подршке завичајном стваралаштву, затим активно учествовање у књижевном животу и креирање књижевног живота на националном нивоу, те постављање на књижевну мапу Србије и региона. Описани су начини на које се користе предности бесплатног дигиталног маркетинга, при чему се увек води рачуна о квалитету садржаја који се представља. Истакнути су принципи на којима почива свака од представљених активности, при чему је најважнији принцип – стављање књижевности и највиших естетских вредности на прво место.

ЗНАЧАЈ И СПЕЦИФИЧНОСТИ ВИСОКОГ ОБРАЗОВАЊА У ОБЛАСТИ СПОРТСКОГ НОВИНАРСТВА

/in /by

Намера аутора овог текста јесте да представи актуелни контекст образовања новинара у Србији, потребне моделе наставе и укупни значај њихове академске едукације на високообразовним установама. Аутори су фокусирани примарно на поље спортског новинарства, с обзиром на популарност овог поља (спорта) и ове области новинарства (спортско), али и покушаје његове маргинализације. С циљем да укажемо на специфичност тренутка у којем читава новинарска професија данас егзистира и њене изазове и одговорност с једне стране, односно везе спорта и новинарства (медија) и академску едукацију у домену спортског новинарства у Србији с друге, реализовано је и конкретно истраживање управо међу студентима спортског новинарства, међу
којима је и велики број оних који су већ ангажовани у новинарским редакцијама. Посебан сегмент истраживања посвећен је значају адекватне едукације спортских новинара на високобразовним установама и детаљно је приказан кроз добијене резултате. Они би требало да прикажу постојећи пресек стања у овом контексту, као и пратеће парадоксе и могуће развојне перспективе, као
и важност унапређења тог односа по свет новинарства и медија у целини, али читаво друштво у којем они имају и те како важну улогу.