Arhiva

Rad pred­sta­vlja pri­log is­tra­ži­va­nju vla­da­ju­ćih me­hani­za­ma, pro­ce­sa i me­sta ba­šti­nje­nja stri­pa, kao na­sto­ja­nja da se upo­zna­ju, sa­ču­va­ju, za­pam­te, po­de­le, pred­sta­ve i do­pu­ne vredno­sti va­žne za po­je­di­na dru­štva i za­jed­ni­ce u ko­ji­ma se stvara­ju strip­ska de­la, ali i za raz­u­me­va­nje ši­rih ci­vi­li­za­cij­skih pro­ce­sa. Pi­ta­nja ko­ja vo­de ovo is­tra­ži­va­nje od­no­se se na proble­me u pro­ce­su mu­zej­skog „po­sve­će­nja” stri­pa, po­seb­no na iz­lagač­ke prak­se i iz­lo­žbe­ne ka­pa­ci­te­te ko­ji pred­sta­vlja­ju ključ­no me­sto pri­pre­me kon­tek­sta za ade­kvat­no pri­su­stvo stri­pa u mu­ze­ji­ma. Od­go­va­ra­ju­ća iz­lo­žbe­na prak­sa upu­ću­je na kon­sti­tutiv­no jem­stvo me­di­ja i pri­ro­du pred­sta­vlje­nih, od­no­sno ču­va­nih ma­te­rijala.

Dečije knjige o teškim temama predstavljaju samo delić objavljenih knjiga. U dečijoj literaturi, narativi u prvom licu podrazumevaju odraslog autora sakrivenog iza deteta kao lika u priči. Neravnoteža između narativnog glasa odrasle osobe i fokalizujućeg lika deteta ukazuje na strukture moći i dečijem čitaocu nameću sentimentalne (a često i obrazovne) ideje odraslog autora. Isti obrazac se pojavio u početnim fazama stvaranja grafičkog romana o bombardovanju Srbije, koje sam proživela kao devetogodišnje dete. U želji da izbegnem ovaj patern, odlučila sam da kreiram autentičnu perspektivu deteta koje prolazi kroz traumatično iskustvo. Taj zahtev uslovio je sledeća pitanja: U kojoj meri je grafički roman kao medij pogodan za odstupanje od struktura moći u dečjoj literaturi?; Koliki je znača jradikalnih tema u stvaranju prostora za osnaživanje dece?; Koji elementi ovog specifičnog medija čine perspektivnu fiktivnog deteta autentičnom? Ovaj rad opisuje akademska i praktična istraživanja koja sam poduzela da odgovorim na pomenuta pitanja. Opisuje i naglašava važnost autentičnog glasa i perspektive dečijih likova u literaturi. Fokusira se na značaj književnosti sa radikalnim temama u uspostavljanju neophodnog prostora da fiktivno dete istraži svet i podrži samostalne potrage izvan granica koje su obično postavljene u dečjoj literaturi. Štaviše, predlaže načine na koje autor može da ih iskoristi kako bi ispričao priču kroz autentičnu perspektivu deteta. Opisuje i opravdava upotrebu interpretativnih okvira pozajmljenih iz drugih oblasti studija kulture kako bi se ispitali načini na koje se strip može koristiti za uspostavljanje ili odstupanje od tradicionalnih struktura moći. Na kraju, ovaj isečak sažima načine na koje je moje akademsko istraživanje uticalo na praktično istraživanje i obogatilo stvaranje moje knjige.

Pro­ces glo­ba­li­za­ci­je de­sta­bi­li­sao je i iz­me­nio do­tada­šnji po­lo­žaj na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, što je za po­sle­di­cu ima­lo da na­ci­o­nal­na umet­nost iz­gu­bi sta­tus zva­nič­ne umet­ničke prak­se. Strip, kao po­se­ban vid umet­nič­kog iz­ra­ža­va­nja, u svom vi­zu­el­nom i tek­stu­al­nom na­ra­ti­vu, nu­di mno­go­broj­nost na­ci­onal­nih ko­do­va sa za­jed­nič­kom ulo­gom – ko­mu­ni­ka­ci­ja sa či­ta­o­cem. U ovom ra­du ana­li­zi­ra­će se vi­zu­el­ni ele­men­ti srp­skog na­ci­o­nalnog iden­ti­te­ta u stri­pu Hi­je­ro­ni­mus Boš sa na­me­rom nji­ho­vo gpred­sta­vlja­nja i tu­ma­če­nja, s ob­zi­rom na to da ni­su sa­stav­ni de­lo­vi na­ra­ti­va stri­pa. Hi­je­ro­ni­mus Boš do sa­da je iz­dat u više evrop­skih ze­ma­lja, a kre­i­ra­li su ga fran­cu­ski iz­da­vač Del­kur (Del­co­urt), sce­na­ri­sti Pe­rez (Pe­rez) i Ri­kom (Ri­ca­u­me) u sa­radnji sa srp­skim aka­dem­skim slikarom i ilu­stra­to­rom – Boba­nom Savi­ćem (Geto).

U ra­du se opi­su­je fe­no­men na­stan­ka stri­pa o ru­skim emi­gran­ti­ma u Kra­lje­vi­ni Ju­go­sla­vi­ji, ko­ji su či­ni­li od­re­đe­ni kul­tu­ro­lo­ški tip, in­te­re­san­tan i za is­tra­ži­va­če stri­pa i za so­ci­o­lo­ge, kul­tu­ro­lo­ge i na­ra­to­lo­ge. Uko­li­ko nam se mo­guć­nost ana­li­ze stri­pa kao od­re­đe­nog tek­sta, ob­je­di­nje­nog si­ste­mom kultur­nih mar­ke­ra / ko­do­va, spe­ci­fič­nih ka­ko za be­o­grad­sku, ta­ko iza emi­gra­ci­ju uop­šte, uči­ni za­ni­mlji­vom, on­da će­mo bi­ti u moguć­no­sti da raz­u­me­mo ovaj tekst sva­ko­dnev­nog ži­vo­ta, ko­ji je na­stao ne sa­mo u sre­di­ni pr­vog ta­la­sa ru­ske emi­gra­ci­je, već i ze­mlje ko­ja ih je pri­hva­ti­la. I ne sa­mo što je na­stao, već je bio iz­lo­žen vi­so­kom ste­pe­nu mi­to­lo­gi­za­ci­je, stva­ra­ju­ći sop­stve­ne ti­po­lo­ške mo­de­le.