ПОСЛУШНО ТЕЛО ПОСМАТРАНО СА АСПЕКТА ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКЕ УМЕТНИЧКЕ ПРАКСЕ У СРПСКОМ ФИЛМУ

Тема текста: Истраживања

Аутор текста: Василија Антонијевић

Под утицајем идеја просветитељства, после Француске револуције, у многим земљама формира се образована грађанска класа, која све више осећа потре- бу за књигом и читањем. Услед друштвених и социјалних промена које су захватиле Европу, мења се и однос према књизи и библиотекама. У Европи су се одигравали друштвени процеси који су омогућили развој просвете, писмености, а самим тим долази и до стварања нове читалачке публике, што је условило потребу за осни- вањем и формирањем разних клубова и друштава чији је циљ био да омогуће својим члановима читање новина и часописа. Прва оваква друштва јављају се у Францу- ској, Енглеској и Немачкој током 17. и 18. века, а затим и у осталим европским земљама. Срби у Војводини своју прву читаоницу отварају 1842. године у Иригу. До револуције 1848/49. основане су српске читаонице у Сомбору, Кикинди и Новом Саду. Своју експанзију читаонички покрет доживљава у другој половини 19. века, када је основан и највећи број читаоница у војвођанским градовима и селима. Рад обухвата кратак преглед настанка и развоја српских читаоница у селима и мањим местима Војводине, са освртом на њихову улогу у просветно-културном развоју, као и разви- јање националног идентитета.