Публикације

СОБАРЕВА МЕТЛА – ВИЗУЕЛНИ КОНЦЕПТИ

Дело композитора Милоја Милојевића и либретисте Марка Ристића „Собарева метла“ сматра се првим надреалистичким балетом у Србији. Премијерно извођење ове „балетске гротеске у једном чину“ одржано је 1923. године у оквиру бала Хиљаду и друга ноћ у хотелу „Касина“ у Београду, у кореографији Клавдије Исаченко и Јелене Пољакове. Ово извођење сведочи о раним авангардним стремљењима српске уметности.

Телевизијска верзија „Собареве метле“ из 1983. године, рађена за ТВ Београд у кореографији Владимира Логунова, ослања се на уметност надреализма кроз успостављање сценског простора. Ова верзија формира специфичну визуелну и концепцијску структуру извођења.

Трећа верзија „Собареве метле“, рађена као пројекат Музиколошког друштва Србије и Опере и театра Мадленијанум у режији и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена у оквиру IX Београдског фестивала игре 2012. године. Ова продукција доноси нову естетику и нову поетику извођења.

Циљ овог истраживања је упоредна анализа особености визуелних ставова три поменута музичко-сценска остварења балета „Собарева метла“, у контексту актуелних уметничких токова времена у којима настају.

УМРЕЖЕНА АВАНГАРДА: СРПСКИ, ФРАНЦУСКИ И ШПАНСКИ НАДРЕАЛИСТИ

Алманах Немогуће – L’impossible, објављен двојезично на српском и француском језику у Београду 1930. године, био је кључни мултимедијални и колективни рад српског надреализма, који је померио границе лепе уметности и литературе. Тај модел двојезичког и мултикултурално конципираног алманаха настављен је и у часопису “Надреализам данас и овде” (1931-1932), па се може посматрати као крунски доказ успешне сарадње и чврсте умрежености различитих, а идеолошки блиских, авангардних група. Српски, француски и шпански надреалисти су, обликујући алманах и часопис, били најуспешнији у размени информација и у међусобној комуникацији која се одвијала на различите начине, у разним сферама и на разнородним медијским језицима.