Публикације

ХЕГЕЛОВ ТОТАЛИТЕТ КАО НУЖНИ ИЗАЗОВ МОГУЋНОСТИ ОСТВАРЕЊА ИНТЕРКУЛТУРАЛНОСТИ

Рад представља полемичко испитивање могућности остваривања интеркултуралности у контексту Хегеловог тоталитета, као истине и стања савременог света. У
разматрању овог проблема полази се од базичних појмова Хегелове филозофије Духа да би се
омогућио увид у кључне проблеме тоталитета у Хегеловом филозофском систему. Разматра
се дијалектички однос који делује унутар Хегеловог система Духа и отвара се питање филозофије историје, као специфичног начина промишљања историјског кретања који нас упућује
на преиспитивање могућности остваривања интеркултуралности у савременом глобалном
друштву. Превазилажење тренутног историјског тоталитета – глобалног капитализма,
захтева поновно суочавање са Хегеловом филозофијом и поставком дијалектике која је у
основи света у којем живимо. Такође, у раду се нуди промишљањe алтернативног делања,
искорака ка остваривању идеје и праксе интеркултуралности и развијања дијалектичког
одговора на первертирани хегеловски тоталитет који обележава садашњицу.

МОЖЕ ЛИ СИЈЕСТА ДА ОПСТАНЕ У XXI ВЕКУ

Овај рад бави се својственим феноменом хиспанске свакодневице, обичајем поподневног предаха који је познат широм света као сијеста. Етимологија шпанске речи „siesta” нас води до латинског израза „sexta [hora]” (шести [сат]) а обичај сијесте потиче из Правила Светог Бенедикта који прописује правило одмора после шестог сата („sexta hora”), што представља подне према данашњем рачунању времена. Будући да сијеста представља један од најупечатљивијих обичаја у Шпанији, постављамо питање да ли, као последица убрзаног начина живота, ова традиција изумире у Шпанији. Из перспективе интеркултуралности интересује нас да ли обичај обављања сијесте представља стереотип и да ли је овај шпански обичај и даље присутан у настави шпанског као страног језика. Полазећи од претпоставке да се сијеста обрађује у оквиру лекције у којој се уводе сати као наставна јединица и обрађује свакодневна рутина, анализирамо уџбенике за шпански као страни језик за ниво А1.

РАЗЛИКЕ У ЧИТАЊУ: ИНТЕРКУЛТУРНИ ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ЧИТАЛАЦА

РАЗЛИКОВАЊЕ И АФИНИТЕТ – ПРОБЛЕМ ПРЕТПОСТАВКИ ИНТЕРКУЛТУРНОГ РАЗУМЕВАЊА

ТУЂИМ ОЧИМА ИЛИ: СТРАНОСТ КАО ФЕРМЕНТ – РАЗМИШЉАЊА О ЗАСНИВАЊУ ИНТЕРКУЛТУРНЕ ХЕРМЕНЕУТИКЕ НЕМАЧКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

ХЕРМЕНЕУТИЧКИ ПРОБЛЕМИ ИНТЕРКУЛТУРНЕ ГЕРМАНИСТИКЕ

МАЦУО БАШО: УСКА СТАЗА КА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ

Српско издање Уске стазе ка Далеком северу Мацуо Баша има једну специфичност, а то су илустрације које је насликао Јоса Бусон, поред Башоа највећи хаику песник у историји те врсте поезије. Био је, својевремено, познатији као сликар. Као велики поштовалац Башоовог дела, он је направио десетак илустрованих верзија “Уске стазе”, од којих су данас сачувани један параван и два свитка. У нашој књизи су свих четрнаест слика и један цртеж (Камени стуб Цубо) из свитка, насталог 1779. Тако конципираног издања Башовог путописа нема ни у Јапану. За “Уску стазу” ка Далеком северу кажу да је данас најчитаније дело јапанске класичне књижевности. Она је култна књига за многе Јапанце.

ПРОЦЕСИ ТРАНСКУЛТУРАЛИЗАЦИЈЕ НА ПРИМЕРУ МЕЛОДИЈЕ TWINKLE, TWINKLE LITTLE STAR

Концепт транскултуралности подразумева значајну идеолошку позицију у оквиру постмодерних Студија културе, а актуелизује се у контексту идеје мултикултуралног друштва на којој се темељи и идеологија културне политике интегрисања у европски мултинационални простор, чему тежи и наша заједница. Живи процеси транскултурализације интезивирају се истовремено са експанзивним развојем модерних комуникационих технологија и свеопштом тенденцијом глобализације. С немогућношћу регресије на монокултуралне концепте намеће се као неизбежност, те самим тим и неопходност, потреба за сагледавањем управо позитивних страна процеса транскултурализације као и захтев за њиховим имплементирањем у свакодневне интеркултуралне односе и појаве. Циљ овог рада јесте да укаже на комплексност и слојевитост процеса транскултурализације, као и да размотри могућност њихове примене у поступку превазилажења друштвених тензија условљених неразумевањем културолошких разлика, али и сличности. Ове процесе могуће је разумети на једноставном примеру глобалног транскултуралног феномена, мелодије познате под називом Twinkle, Twinkle Little Star.

ФИЛМСКИ СПЕКТАКЛ КАО ОТКРИВАЊЕ ДРУГОГ

Текст се бави филмским спектаклом као медијумом за упознавање и конструкцију другог у процесима глобализације културе. Куросава је обрађен као аутор чије се филмско стваралаштво одвија између две филмске епохе и између две културе, при чему он битно модификује и једну и другу. Рад настоји да покаже да су процеси културног мешања неизоставни данас и да традиција ни у једном виду савременог културног стваралаштва не може остати имуна на те процесе, као и да сама технологија битно одређује основне димензије тог контакта. У овом раду, филмски спектакл је сагледан у својој позитивној функцији, као медијум који омогућује интеркултурални језик, а не тек као извор стереотипа и предрасуда о другом. Посебна пажња посвећена је анализи места и улоге ликова жена у Куросавиним самурајским филмовима, које су интерпретиране као подтекст интеркултурне комуникације.