Публикације

НОВИ НАРАТИВИ И НОВИ ПОТРОШАЧИ − ЖИВОТНИ СТИЛ МЛАДИХ

/in /by

Предмет овог рада је дискусија о утицајима дигиталних технологија на
формирање животног стила младих. Основни циљ рада је покушај да се установи
да ли дигиталне технологије младима пружају оно што они очекују од њих, односно
да ли и на који начин утичу на њихову перцепцију свијета око себе. Свака генера-
ција била је под утицајем одређених спољних фактора, поред друштва као кључног
фактора за настанак система вриједности. Ти фактори, мислимо прије свега на
медије, дали су свој допринос креирању система вриједности медијских генерација,
односно генерација одраслих у ери медија. Претпоставка је да и данашње младе ге-
нерације, захваљујући обиљу информација које их свакодневно бомбардују утичући
на њихов сазнајно-рецептивни апарат, своје виђење свијета и вриједности које их
окружују граде на приказима које гледају на мониторима и екранима дигиталних
уређаја. Сазријевање младих данас рапидно прати животне стилове, али и форми-
ра нове трендове, додуше краткотрајне, који немају довољну снагу да би утицали
на друштвене промјене. Ипак, ти стилови и трендови су значајни за данашње мла-
де зато што им пружају осјећај утицаја на друштвене токове. Интернет младима
пружа могућност виртуелног уживања које им на извјестан начин умирује жеље и у
суштини ствара привид стила живота.

NEW AGE ДУХОВНОСТ И КУЛТУРНА ЛОГИКА КАСНОГ КАПИТАЛИЗМА

/in /by

Полазећи од међусобно повезаних појмова: глобализација, постмодернизам и неолиберализам, настојаћемо да, ослањајући се на њихова теоријска преклапања, представимо могућа усмерења аргументације која би разјаснила неке аспектe специфичне и данас глобално присутне Њу Ејџ духовности. Занимаће нас на који начин овај тип духовности кореспондира са доминантном културном логиком касног капитализма (коју разумемо као глокалну, постмодерну, неолибералну, мултикултуралну, мултинационалну, итд.). Полазимо од претпоставке да су места кореспонденције бројна и да је могуће израдити Њу Ејџ генеалогију која би разјаснила њено место унутар постмодерне/неолибералне културне доминанте (али и створила предуслове за анализу транспозиције контракултурног наслеђа у неолибералним наративима), што би отворило простор за бављење улогом духовности као медијатора у овом процесу и као специфичног механизма интерпелације. На том трагу, бавићемо се репродукцијом идеолошких образаца и њиховом улогом у процесу конституисања и обнављања доминантних мотива савремене спиритуалности.

ПЕРМАНЕНТНА КРИЗА

/in /by

Појам кризе везује се пре свега за економску кризу па тако у први план пробија питање о односу капитализма и криза. Да ли је криза нешто што споља нарушава нормално функционисање система и претпоставља кратко трајање, чему следи успостављање равнотеже и враћање у нормалан процес тржишног регулисања и подешавања? Или је криза суштинска и непромењива одлика капиталистичког начина производње из чега следи да се капитализам историјски испоставља као непрекидно кретање из једне кризе у другу што указује на перманентну кризу као главно обележје позног капитализма и садашњег тренутка? Које су консеквенце уласка у перманентну кризу?

ТЕОЛОШКО-ФИЛОЗОФСКО САГЛЕДАВАЊЕ КЉУЧНИХ ДЕЛОВА ФИЛМА ПЕРВЕРЗЊАКОВ ВОДИЧ КРОЗ ИДЕОЛОГИЈУ

/in /by

У овом раду се кроз теолошку призму сагледавају кључни делови филма Перверзњаков водич кроз идеологију. У првом делу обрађујемо Жижеково сагледавање Јововог и Христовог страдања као и фаворизовање постметафизичке религије – хришћанства, што упоређујемо са третирањем теодикеје од стране Лешека Колаковског. Жижеков исказ о религијском фанатизму као религијскoј суспензији етичког упоређујемо са гледиштем Роуена Вилијамса да без Бога врло лако може доћи до изопачене слободе, која представља суштину дијаболичног. Напослетку бива обрађена Жижекова критика модерног конзумеризма који фаворизује уживање као облик својеврсне изопачене дужности. Грејем Ворд се усредсређује на глобални град који форсира материјални конзумеристички рај, док је духовност нешто споредно.