Публикације

ЕСТЕТИКА И ЊЕН ЗНАЧАЈ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ (У) УМЕТНОСТИ

/in /by

Полазећи од намере да се јавности скрене пажња на позицију и значај естетике за
уметничко образовање, у оквиру овог текста биће изведена критичка промишљања значаја
савременог уметничког образовања, а у циљу налажења потенцијалних одговора на питање:
Шта су нове концепције образовања у уметности? Држећи се оквира филозофије уметности,
те имајући у виду неке од водећих (пред)естетичких концепција о уметности, поменуто
питање биће разложено на његове кључне аспекте у намери да се скрене пажња на његову комплексност, те самим тим и на немогућност налажења коначног и универзално применљивог
одговора. С тим у вези, посебна пажња биће посвећена промишљању савремених тенденција
које се тичу образовања (у) уметности, а ради маркирања могућих изазова и потенцијала
који се тичу образовања уметника/уметница, затим реципијента/рецепијенткиња уметничких дела и коначно теоретичара/теоретичарки уметности. Поменуте тенденције биће
анализиране с обзиром на увиде у актуелне културно-уметничке праксе, као и друштвене
феномене којима су исте (ин)директно афициране.

ЕСТЕТИКА И ФИЛОЗОФИЈА МЕДИЈА

/in /by

Текст се бави односом естетике и филозофије медија, и то на више начина. Најпре, у чланку се констатује да се филозофија медија појавила у окриљу естетике, тачније савремене естетике. Потом се оквирно одређује њен предмет истраживања, а у односу на естетику као претходећу дисциплину. Компарација између естетике и филозофије медија наставља се и у погледу метода истраживања. Наиме, филозофија медија се, за разлику од естетике, јавља искључиво у контексту интердисциплинарних истраживања. Затим се филозофија медија доводи у релацију са естетиком комуникација, а онда се разматра и њена веза с естетиком медија. Напослетку се показује да филозофија медија доиста користи исти репертоар питања као и естетика, али да додатно поставља и она питања која се тичу нове естетске, односно медијске стварности. Ова је стварност, како је познато, резултат рада технологије. Филозофија медија, међутим, не испитује само ону чулност која је произведена вештачким путем, односно уз помоћ нових технологија, већ се бави и теоријама које тематизују ту чулност. Отуда је филозофија медија мишљење о мишљењу које проблематизује целокупуну медијску сферу, укључујући ту и различите теорије о медијима. И коначно, филозофија медија, која је, свакако, више од естетике медија, пошто има и своју епистемолошку, онтолошку, етичку и друге аспекте изучавања, понајвише је утемељена на критици медија, али и позадини одакле медији делују, а то је свет капитала. Она је, дакле, једна ангажована теорија, чије је полазиште естетика, а исход критичко преиспитивање медијским путем генерисане сфере чулности.

ПОРЕКЛО КАО ГРИМАСА: НИЧЕОВО СХВАТАЊЕ ГЕНЕАЛОГИЈЕ

/in /by

Док класична генеалогија, као родослов, трага за почетком, настоји да утврди порекло особе, појаве, или појма, да се спусти до онога ко је био први у лози, како би сам почетак извела из времена и историје, односно зачетника лозе учврстила у његовој митској улози, како би, дакле, почетак начинила нужним и на тај начин га лишила контекста – јер контекст је посебан и у њему нема нужности – Ничеова генеалогија показује да је почетак увек контекстуалан, случајан, да је и он произведен, да, најзад, и иза првог у лози постоји још првији те да је сваки почетак, заправо, ствар конвенције. Класична генеалогија деконтекстуализује почетак, док га Ничеова управо контекстуализује. Последице ничеанског схватања генеалогије, пак, како показује Фуко, доносе не само радикално другачије разумевање методе, већ пресудно утичу на разумевање почела, оног грчког аrche, које је одувек било изван времена, изван контекста: генеалогија показује да управо контекст одређује чак и оно за шта смо веровали да измиче сваком контексту.

МАРКУЗЕОВА КРИТИКА САВРЕМЕНЕ КУЛТУРЕ И УМЕТНОСТИ

/in /by

Савремена култура према Маркузеу постаје једнодимензионална. То значи да се укида разлика у културним слојевима и сви постају њени конзументи. Међутим, разлика у реалним економским слојевима друштва и даље остаје огромна. Управо због тога Маркузе назива савремено друштво ирационалним. Маркузе говори о култури у најширем смислу: уметности, политици и образовању. Уметност, филозофија и религија служе да се одржи већ постојећи систем, и појединац је слободан да мисли само ако се уклапа у већ успостављене шеме. Образовање је такво да га оно само припрема да се снађе у оквиру већ постојећег тржишног система и бави се пре свега позитивном науком, док питање друштвених промена бива остављено по страни. Последица тога је да појединац постаје све мање заинтересован за политичка дешавања. Због тога Маркузе на трагу немачке класичне филозофије и Маркса сматра да је неопходна темељна критика постојеће културе која ће да се заснива на реалним процесима.

ВИЗУЕЛНА КУЛТУРА У ЕРИ МЕДИЈА

/in /by

Рад преиспитује комплекс феномена визуелне културе у савременом, медијски посредованом свету. Истовремено, текст критички доводи у питање хипотезу о расту и развоју визуелне културе у ери тоталне медијатизације. Дијалектика визуелне културе овде се, заправо, посматра кроз сукоб и посредовање два њена карактеристична момента: првог, који се тиче медијског постварења и другог – интерпретираног као простор за потенцијално и реално критичко-субверзивно деловање сфере тзв. „оптичког ума“ у данашњем времену. Приказана дијалектика кретања визуелности треба да отвори простор за практичку интервенцију у стварности, вођењу принципом наде. У противном ће медијатизована визуелна култура довести до потпуне инструментализованости, у корист стицања профита, а у функцији делимичног или потпуног деструирања света културе.

УПОТРЕБА ВИКИПЕДИЈЕ У ИСТРАЖИВАЊУ

/in /by

Википедија је савремени феномен који, као енциклопедија и социјална мрежа ангажована на развоју информационе технологије, изазива бројне полемике и контроверзе. Као међународна заједница посвећена идеји ширења знања посредством нових медија, Википедија има епистемолошке, политичке, друштвене и економске последице, које су важне за начин на који функционишу савремено високо образовање и истраживање. С обзиром на слабу проученост овог питања на нашим просторима, рад у првом делу даје одређење Википедије кроз димензије енциклопедије, технологије и друштвене мреже, с акцентом на однос према структури и статусу знања, институцијама високог образовања и процесима продукције и дистрибуције знања. Други део рада се бави критиком Википедије кроз последице које она има по статус и структуру знања, карактер истраживања и рефлексију друштвених, економских, политичких и културолошких околности, у којима Википедија настаје и које даље посредује на глобалном нивоу. Трећи део рада састоји се од презентовања резултата експлоративног квалитативног истраживања о употреби Википедије у научном раду у Србији.