Публикације

ИСТРАЖИВАЊЕ БУЏЕТСКОГ ФИНАНСИРАЊА КУЛТУРЕ У ГРАДОВИМА У СРБИЈИ

Финансирање културних делатности од стране државних власти и власти градова и општина, поред потребе, представља и законску обавезу са темељима у Уставу Републике Србије. Полазећи са тог становишта, обављено је истраживање буџетског финансирања културне делатности у градовима у Србији, а на основу градских одлука о буџетима за 2009. годину. У датим анализама 21 град је рангиран по различитим критеријумима, од броја становника и укупног буџета, преко издвајања за финансирање културних делатности, процента те суме у односу на укупан буџет и издвајања за културу по глави становника, до броја финансираних субјеката и износа који су намењени за исплату зарада запосленима у установама културе. Истраживање је указало на веома велике диспропорције у буџетском финансирању културе у градовима Србије, али и отворило нова истраживачка питања везана за однос финансирања културе и квалитета културног живота.

МЕДИЈСКА КУЛТУРА И ТЕРОРИЗАМ – СИМБИОЗА МЕДИЈА И ДЕСТРУКЦИЈЕ

У раду се бавимо односима између медијске културе, деструкције и терора. Анализирали смо однос медија и недржавног, као и државног терора, и тактике преко којих и једни и други, услед велике моћи медија, промовишу своје интересе. Такође смо уочили и све већу потребу медија за спектакуларним и деструктивним садржајима, што чини услове за симбиозу медија и деструкције. Писали смо и о холивудској филмској индустрији, као важној парадигми у креирању глобалне медијске културе, и о њеном деловању у стварању подстицајног модела који карактерише империјална логика и пропагандни карактер.

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ФУНКЦИЈИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

Полазећи од циљева културних политика Србије, Хрватске, Велике Британије и Француске и препорука Европске комисије о дигитализацији о онлајн приступу културном материјалу, у раду анализирам како поменуте земље својим мерама и активностима у области дигитализације културног наслеђа доприносе ефикасном и ефективном коришћењу потенцијала насталог развојем нових технологија у култури.

PERFORMING HIP-HOP – ETHICS, COMPLEX ACTING, AND TUPAC SHAKUR IN JUICE

Хип-хоп је неодвојив од моралних промишљања везаних уз често погубна стања младих који живе у економски разореним заједницама у Америци и широм света, младих често принуђених да прибегавају криминалу и другим морално сумњивим делима ради преживљавања и одржања. У култури коју глобално овековечују медијски производи што зарађују тргујући сликама, етика тих медијских производа мора се посматрати као мера саучесништва у често опасним перформансима хип-хоп понуде. Ово истраживање је покушај да се разумеју политике, естетика и последице перформативних аспеката хип-хопа. Као уметничка форма, хип-хоп је перформанс који ствара друштвено набијене импликације. Но, шта је стварно у комплексној извођачкој уметности каква је хип-хоп? У хип-хопу ретко постоји граница између живота и уметности због тога што је хип-хоп начин живота, колико и форма уметности; стога се поставља питање: колико је хип-хоп уметност извођења и произвођења друштвених и етичких кодекса, а колико одраз неких ранијих закона? Као најутицајнији и најпродаванији хип-хоп уметник свих времена, Тупак Шакур је важан пример перформативне стране хип-хопа, нарочито у његовој првој главној улози, у филму Ернста Дикерсона “Фаца” (Juice, 1992). Хип-хоп и медији који га емитују створили су изузетно опасну извођачку уметност, а “фаца” или поштовање често се морају платити животом. Простор за ову опасну извођачку уметност створен је моралним падом. Да би се извукао из сумњиве ситуације, хип-хоп мора да се одупре неконтролисаној комерцијализацији, истовремено стварајући простор за уздизање угњетених. Он мора да обнови и слави свој смисао за етичку сврху.