Публикације

У СУСРЕТ ТЕОРИЈИ МЕЂУКУЛТУРНИХ КОМУНИКАЦИЈА

МЕДИЈСКИ КОМЕРЦИЈАЛИЗАМ, СПЕКТАКУЛАРНЕ ПРЕДСТАВЕ И САВРЕМЕНИ ИНДИВИДУУМ

Савремена цивилизација готово не увиђа да монопол у стварању духовног простора припада медијима комуницирања; они одређују шта је у свету важно (тј. шта је истина). Спектакл и симулација, медијализовани рат, забава и слике типизираних вредности не остављују појединцу могућност да увиди шта је важно. На тај начин се формирао нови човек (човек презента) који пристаје на измештање свог ума, пристаје да неко други мисли уместо њега. Овај постмодерни човек одбија да се критички позиционира спрам презентованих мас-медијских садржаја, што га претвара у објекта цивилизације. Да бисмо градили продуктивнију друштвену заједницу и аутентичнијег појединца, неопходно је извршити духовну ренесансу. Ипак, мора доћи и до промене економског поретка, који би требало да се подреди људским потребама; само друштво, с друге стране, треба да унапређује и истиче начела истинољубивости и поштења.

СПЕКТАКЛ У УЧИОНИЦИ

Рад проучава однос спектакла и информационих технологија на специфичном пољу културе – на пољу образовања. Показује се да је спектакл у новим технолошким околностима у култури институционално прихваћен као мотивациони фактор развоја појединца.

МЕДИЈИ, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРЕ И ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

Глобализовани медији, данас, нису само транспортно средство којим се културе преносе с краја на крај света, већ пре свега инструмент којим мали број тзв. “глобалних играча” − власника медија, покушава да оствари културну и информативну хегемонију. Тим великим играчима на српским просторима, из најразличитијих разлога, придодаје се и армија малих или већих домаћих медијских власника који некритички следе наметнуте обрасце понашања и праксу. У овом раду, аутор, приказујући део свог обимног емпиријског истраживања на тему “Међусобни утицаји политичких елита, нових власника, уредника и новинара и њихов одраз на друштвене промене у Србији на почетку 21. века”, показује какве су последице утицаја српских глобализованих медија на културне и етничке идентитете. Посебно се наглашава потреба активније улоге новинара у овим тешким, транзиционим временима.

CRVENI PERISTIL: IZMEĐU DRUŠTVENE PROVOKACIJE, UMJETNIČKE INTERVENCIJE, URBANOG MITA I SPLITSKOG JALA

U članku se analizira akcija bojanja splitskoga Peristila iz 1968. godine. Nadalje, razmatraju se kulturološko-civilizacijska obilježja modernih gradova, te duhovna situacija u Splitu 1968. godine. Teorijski se raspravlja o utjecajima kulture, nacije i ideologije na društvenu i duhovnu stvarnost, te općenito o gradu kao mjestu suživota arhitekture, običaja i ljudi. Na temelju brojnih izvora, analizira se akcija bojanja Peristila. Opisuje se način izvođenja akcije, uz prikaz biografija umjetnika koji su u njoj sudjelovali. Pokazalo se da se akteri ni do danas ne mogu složiti tko je činio grupu Crveni Peristil. Prisutne su nesuglasice i oko motiva bojanja Peristila, gdje jedni smatraju da je to bio umjetnički, a drugi ideološko-politički čin. Dat je osvrt na suprotstavljene reakcije javnosti na ovu šokantnu intervenciju. Autori zaključuju da je akcija Crveni Peristil bila važan umjetnički čin, koji je probudio uspavani i apatični Split kasnih 1960-tih, i do danas je ostao samo dijelom razjašnjeni dio urbane mitologije.