Публикације

ТРАНСМЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ У СЛУЖБИ РАЗВОЈА КУЛТУРЕ

/in , , /by

У овом раду разматрамо промене изазване новим комуникационим технологијама које омогућавају све већу партиципацију просечних корисника интернета у сфери културне продукције. Користећи перспективу пирамиде партиципације, представљамо различите облике остваривања учешћа корисника у култури у зависности од нивоа слободе који остварују, односно структурираности односа партиципације. Главни аргумент рада јесте да се развој културе може поспешивати са повећавањем партиципације у културној продукцији. У складу са тим повезујемо пирамиду партиципације са компетенцијама које припадају трансмедијској писмености, како бисмо указали на потенцијал који трансмедијско описмењавање може имати на обогаћивање глобалне културе.

РАЗВОЈ КЊИЖЕВНОГ СТАВАРАЛАШТВА НА РУМУНСКОМ ЈЕЗИКУ У ВОЈВОДИНИ ПОСЛЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

/in /by

У нашем раду ћемо покушати да прикажемо историјски напредак у формирању румунског интелектуалца у Војводини, појаву румунских институција као резултат интелектуалног активизма, али и појаву првих часописа и писаца у Војводини који су допринели развоју менталитета и културе Румуна на овом простору. У првом делу рада ћемо приказати историјски контекст појављивања првих публикација на румунском, затим присуство књижевних дела у часописима, објављивање првих књига и почетак рада прве издавачке куће „Либертатеа” („Libertatea”) из Панчева. Циљ овог рада је да прикажемо широј јавности развој румунске писане речи у Војводини после Првог светског рата до последњих деценија двадесетог века када се румунска књига може ставити раме уз раме са књигом других мањина у Војводини. Румунска књижевност из Војводине, иако је релативно „млада”, развила се брзим током, за мање од једног века достигла је вредност румунске књижевности у матичној држави. Због свог географског порекла и због интеркултуралних прожимања на територији Војводине, румунска књижевност из Војводине је јединствена, интересантна и може се истражити као посебан културни феномен.

МАГИЈА, РЕАЛИЗАМ И РЕКА ИЗМЕЂУ

/in /by

У обиљу теоријски тешко одредивих и стога примамљивих књижевних феномена, магијски реализам заузима значајно место као концепт који је подстакао вишедеценијске расправе. У намери да истражи културни значај магијског реализма као стратегије отпора у постколонијалној књижевности, овај рад испрва кратко разматра терминолошку проблематику, као и невоље са разграничавањем овог приповедног жанра, модуса и стратегије од сродних књижевних категорија и термина. Рад потом прелази на разматрање дијалога који магијски реализам успоставља између међусобно супротстављених система или кодова представљања како би искористио свој субверзивни потенцијал да предочи фрагментарне и хибридне постколонијалне културе и историје и истовремено укаже на проблематику веродостојног приказивања. Посебна пажња посвећује се улози магијског реализма у оживљавању изворних култура некада колонизованих простора и дочаравању плуралности постколонијалних култура, те могућим ризицима његове употребе. Рад се на крају усредсређује и на магијски реализам као глобални феномен који попојединим критичарима свој креативни и подривачки потенцијал најефектније испољава управо у постколонијалној књижевности .Испитује се коначно и како популарност магијског реализма, која се делом може приписати његовој несумњивој способности да преиспише историју и културу из углова битно другачијих од званичних наратива, потенцијално доводи до поновне егзотизације постколонијалних култура, њихове комодификације и комерцијализације.

СОЦИОКУЛТУРОЛОШКИ ПОГЛЕД НА КАФУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ И СРПСКОЈ СВАКОДНЕВИЦИ

/in /by

Данас међу основне намирнице неопходне за живот човека убрајамо све више оних којима је намена искључиво уживање, те се за њих толико везујемо да постају део нашег свакодневног живота, препознатљив у култури и друштву који нас oкружују. Тим намирницама припада кафа, напитак познат као „црно злато” који је морао да пређе дугачак пут кроз простор и време да би се данас свакодневно налазио у нашим топлим шољицама. Кафа је, међутим, много више од обичног напитка којим задовољавамо наша чула мириса и окуса, она је временом постала прави социокултуролошки феномен, који је у различитим друштвима попримио специфичне одлике и обликовао норме понашања. У овом раду представићемо значај и утицај кафе на културу савременог друштва у Италији и Србији, као и на формирање знатно различитих обичаја и ритуала који прате испијање овог напитка. Циљ овог рада је указивање на потенцијалне културолошке конфликте који могу настати између припадника ових двеју народа услед различитог историјског развоја културе кафе који је довео до настанка различитих обичаја.

ИЗЛОЖБА НОВЕ НЕМАЧКЕ АРХИТЕКТУРЕ У БЕОГРАДУ 1940. ГОДИНЕ

/in /by

У корпусу изложби архитектуре које су обележиле међуратни период српске архитектуре, велику пажњу привукла је изложба Нове немачке архитектуре, која је одржана у Београду октобра 1940. године. Била је то прва изложба немачке национал-социјалистичке архитектуре у иностранству. Учешће у организационим активностима узео је сам врх југословенских власти са кнезом Павлом, као покровитељем исте. Програмски део изложбе припремио је арх. Алберт Шпер, као инспектор јавних радова престонице Рајха, а по директивама министра спољних послова Рибентропа и министра пропаганде Гебелса. Изложба је привукла велику пажњу стручне и шире јавности, а о њој је исцрпно извештавала дневна штампа. У раду су протумачени друштвени, културни и политички аспекти ове архитектуре и њен пријем у српској и југословенској архитектури.

СУКОБ ИЗМЕЂУ УТИЛИТАРИСТИЧКОГ И АНТИ-УТИЛИТАРИСТИЧКОГ У ЕВРОПСКОЈ ФИЛОЗОФИЈИ И КУЛТУРИ

/in /by

Одавно је прихваћено да филозофија Френсиса Бејкона, са својом утилитаристичком теоријом знања и ставом да човек има права над природом и као такав би требало да буде њен „слуга и господар”, представља филозофско полазиште технолошке цивилизације. Овај рад у одређеној мери расветљава процес ширења уталитаристичких вредности, почев од поља гносеологије до морала и естетике. Тај процес је кључно исходиште британске филозофије. Још једно кључно исходиште британске филозофије је естетска реакција на утилитаризам. Заједно, ова два тренда представљају круцијалне филозофске догађаје који су се одвијали на европском тлу, почев од времена ренесансе до данас.

КУЋЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ КУЛТУРЕ

/in , , /by

У раду се разматрају објекти културе у Југославији, који су настали као одраз концепата и циљева (нове) југословенске културе, у сложеном друштвено-политичком контексту југословенске социјалистичке заједнице. Рад полази од претпоставке да је карактеристични тип – дом културе, постао основна јединица развоја инфраструктурне мреже културе, и издвојио се кроз своје специфичне, готово аутохтоне, модалитете. Ови модалитети представљају посебне искораке у оквиру типа, по питању програмске концепције, својих вишеструких друштвено-политичких функција и тежње да се посебности југословенског културног пројекта посебно репрезентују у архитектури. Широко постављена раван југословенске културе отворила је једнако велико интерпретативно поље архитектуре, кроз коју се додатно подцртавало припадање (авангардном) европском културном простору. Ова архитектонска дела, било да се ради о конкурсним решењима, или изведеним објектима, сублимирају новоуспостављене друштвене вредности, кроз креативна програмска и визуелна истраживања друштвене стварности и њених рефлексија на архитектуру. Разноврсни приступи аутора, који су се кретали на релацији експеримент – друштвена реалност, оставили су за собом аутентична и слојевита дела и пројекте, која су парадигматска за разумевање односа друштвени контекст – култура – архитектура.