Публикације

НА МАРГИНАМА МЕДИЈСКЕ АГЕНДЕ: (НЕ)ПРИВИЛЕГОВАНА МЕСТА КУЛТУРЕ

Јавни сервис Радио телевизије Србије, на основу законске регулативе јесте посредник у остваривању јавног интереса грађана. Информисање грађана на целој територији земље и то равноправно и уравнотежено је један од задатака програма Радио телевизије Србије. Основно истраживачко питање је: да ли Културни дневник Радио телевизије Србије (РТС) остварује стандарде прописане Законом о јавним медијским сервисима. Посебно питање је да ли је присутна маргинализација других места културе у односу на Београд. Мониторинг је обављен од 1. маја до 31. маја 2018. године и обухватио је 23 емисије емитоване у том периоду.

КУЛТУРА – ТЕУРГИЈА

Култура схваћена као професионално-радни сектор супротстављена је и по својој садржини и по централном вредносном усмерењу духовности, која се у раду узима као критеријум стваралаштва и стваралачке личности. Духовност, оријентисана на трансцендирање коначности, а не на њено осмишљавање, представља почело из којег извире аутентично уметничко дело. Цена демократизације културе јесте свођење уметничког дела на производ. Насупрот култури и културном производу стоји теургија и онтологија уметничког дела. Такво је гледиште утемељено на православно-теолошком разумевању културе.

КУЛТУРА И ДЕМОКРАТИЈА – РАЗБИСТРАВАЊЕ ПОЈМОВА

У раду се разматра појмовно и историјски однос културе и (не)демократије. Појам културе се разумева на шири (начин укупног живота једне нације) и ужи (уметничко-стваралачки) начин. Као поредак који не спречава слободу мишљења, стварања и деловања, демократија представља ширење слободе уметничког поља културе. У раду се не оспорава напредак у ширењу повољних услова за културно стваралаштво у демократији. Подсећа се на чињеницу да су током историје друштва, преовладавали недемократски облици владавине. У таквим околностима су створена велика дела културе и уметности. Ова чињеница се објашњава способношћу стваралаца да пронађу облик за своје уметничке идеје и у недемократским друштвима. Заправо, ти системи су представљали изазов за уметничко и културно стваралаштво. У завршном делу анализирају се проблеми културе и уметности у односу према публици: појављују се у 1) „споровима” уметничког дела са групама уметничке публике, 2) јачању тржишта као посредника између дела и публике; 3) самопредстављање стваралаца и „стваралаца” на друштвеним мрежама.

КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ДОСТИГНУТИ СТЕПЕН ДЕМОКРАТИЈЕ У СРБИЈИ

Овај рад се бави проучавањем фактора који су утицали на однос између постојећег културног обрасца и нивоа развијености демократије у Србији, и феномена који су кључни за појам и функционисање демократије. Разумевање односа демократије и културе може помоћи у доношењу одлука које би имале утицаја у овој области. Демократија је реч коју често чујемо и употребљавамо а да се при томе заборавља да демократија почива на развоју културе, тако да данас „de facto” демократија постоји само формално и декларативно, јер без суштинског утицаја културе нема ни демократије. У ери масовне потрошње и масовне комуникације, обележеној опадањем или нестанком великих идеја и идеологија, десила се промена вредносне димензије културе. Култура је предодређена променама које могу бити узроковане друштвеним догађајима, иновацијама и другим утицајима у друштву. Основни проблем недовољног развоја културе у Србији није технолошке природе, то нису велике количине угљен-диоксида, глобално загревање, отпад, то су симптоми проблема. Проблем јесте у култури и у начину размишљања.

О КУЛТУРНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ НА НЕОЛИБЕРАЛНИМ ТРЖИШТИМА ИЛИ ЗАШТО О УКУСИМА ТРЕБА РАСПРАВЉАТИ

Предмет овог рада је статус културног добра на савременим тржиштима роба и услуга. Истраживање полази од премисе да у савремено доба однос између демократије и културе није могуће разматрати изван вредносне матрице неолибералног капитализма, који остварује непосредан и одлучујући утицај на културно поље. Појмовна апаратура је прецизно дефинисана и потом су анализиране различите теоријске перспективе утемељене на наративима хуманистичког и антрополошког приступа култури. Представљена је неолиберална парадигма о креативним индустријама, а посебна пажња посвећена је институту културног изузећа у трговинским уговорима из две супротстављене перспективе: САД и СТО, с једне стране, и европског приступа културној политици, с друге. Циљ рада је да научном методологијом дискутује однос између нормативних начела културне демократије и пракси неолибералних тржишта. Закључујемо да савремена културна политика треба да се избори да обезбеди сразмеру између тржишно усмерених креативних индустрија и културе чији је смисао у остваривању различитих непрофитних функција: естетских, етичких, образовних, идентитетских, демократских.

ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ

Концепт културе дијалога настојим да сагледам с обзиром на три аспекта: најшири политички и историјски контекст; потенцијал који хришћанска теолошка мисао представља у том погледу, а који углавном није видљив у јавном дискурсу хришћанских заједница; актуелну праксу културе дијалога у њеном доминантном оквиру који се поклапа са границама медијског простора. Коначни циљ је да се концепт културе дијалога покуша осмислити у перспективи његове отворености ка, у философском и антрополошком смислу, широј и дубљој замисли дијалошке културе или културе као дијалогa.

ДИНАМИКА КЊИЖЕВНЕ КУЛТУРЕ

ANIMACIJA U KULTURI