Публикације

ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ

У данашње време се глобализација не може посматрати као издвојени феномен који притом утиче на настанак последица у многим сегментима социјалног развоја. То је општа појава која има и своје позитивне ефекте, али су они невидљиви и најчешће безначајни за обичног човека. Као најбитније средство за своје ширење она користи медије. Екран је у данашње доба постао средство све присутнијих медија, али и прозор кроз који посматрамо и тумачимо уметност данашњице. С обзиром на то да је приступачан готово свим људима, у овом или оном облику, он је најмасовније средство уметничке анализе и размене. Међутим из тог разлога се јавља и опасност, јер његова доступност великом броју појединаца доводи у питање аутентичност, али и вредновање неког уметничког дела. Класичну слику све више замењује филм, који помоћу свог начина гледања на свет и повезивањем различитих искустава својим гледаоцима пружа највећи број културалних информација на једном месту. На такав развој догађаја у великој мери утиче све снажнија веза између филма и других медија. Глобализација, али исто тако и нове медијске технологије, утичу на филмску нарацију путем које се долази до питања формирања и развоја личног идентитета модерног човека. Компјутер, за разлику од телевизије, још увек успева да у одређеној мери остане одан строго уметничком виду изражавања. У томе успева захваљујући видео-радовима, који су један од најновијих видова ликовног изражавања. Ипак, поставља се питање да ли видео-радови могу испунити принципе и идеје у оној мери у којој то чини филм. 

ИДЕНТИТЕТ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ

Лични идентитет је појам који се може одредити преко свести о континуитету искуства у димензији времена. Лични идентитет није супстанцијална, већ формална релација која се садржински артикулише на различите социјално условљене начине (родни, професионални, национални итд. идентитет). Слично томе, колективни идентитет се успоставља као свест о постојању заједничких искустава и традиција. Основне тезе овог саопштења су да се лични и колективни идентитет у виртуелном свету успостављају на структурно истоветан начин као у „реалном“ свету, као и да је идентитет у виртуелном свету мање стабилан него у „реалном“ свету. Питање о томе да ли се идентитет у виртуелном свету може схватити као самосталан, или чини један од аспеката идентитета у „реалном“ свету, оставља се отвореним.