Публикације

ДУБОКА СВЕСТ О ИСТОРИЈИ ЖАН РИШАРА БЛОКА ЈЕДНА ЈУГОСЛОВЕНСКА ЕПИЗОДА

/in /by

Француско-српски књижевни и културни односи често су проучавани на основу примарних извора, али и на основу личног и професионалног односа уметника и писаца из ове
две земље. Управо оваква истраживања употпуњују истраживања историчара. Зато ћемо у
нашем раду испитати однос француског интелектуалца, новинара и писца Жан Ришара Блока (1884−1947) према српским и југословенским писцима и интелектуалцима. Овај, данас
неправедно заборављени, писац рођен је и умро у Паризу. Учествовао је активно у Првом
светском рату, у којем је рањен чак три пута. Након рата сарађивао је с француским листовима левичарске политичке оријентације. Године 1921. приступа француској Комунистичкој
партији, а 1923. године оснива чувени књижевни месечник Европа, који и данас излази. С
почетка Другог светског рата због свог јеврејског порекла и политичке оријентације тражи
азил у СССР-у. Током рата у Москви је радио као радијски новинар и свакодневно се обраћао Французима. У Француску се враћа 1945. године. Његову породичну кућу, с великом
библиотеком, у насељу Мериго у Поатјеу Немци нису дирали, док је стан његове мајке, који се
налазио у центру града, потпуно демолиран. У рату овај писац губи више чланова породице.
Анализирајући француску и српску штампу, необјављену архивску грађу и репортаже овог
писца, покушаћемо да реконструишемо како је Жан Ришар Блок био први који је ступио у
контакт са српским ђацима у Поатјеу и како он за српске интелектуалце остаје непознат све
до Шпанског грађанског рата. Такође, показаћемо и његове активности у Југославији, његов
однос према југословенској политици и култури, као и учешће на првом Конгресу југословенских писаца. Будући да је културни трансфер ишао двосмерно, у раду ћемо представити
и не тако обимну, али свакако важну, рецепцију два романа овог аутора И Компанија и Шпанија, Шпанија! на југословенском простору. Управо на тај начин отворићемо могућност да
се и други истраживачи заинтересују за овог интелектуалца у контексту културних односа
Француске и Србије.

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ТЕОРИЈА РЕЦЕПЦИЈЕ

/in /by

Циљ овог рада је теоријско позиционирање и дефинисање теорија рецепције, које су довеле до једног од најутицајнијих епистемолошких заокрета у теоријском дискурсу 20. века – са анализе уметничког дела и аутора, према анализи примаoца (читаoца, гледаoца, слушаoца) или реципијента, који тако постаје носећа категорија значења савременог теоријског дискурса.

ИДЕОЛОШКИ ТИПОВИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ И АКТУЕЛИЗАЦИЈЕ АНДРИЋЕВОГ КЊИЖЕВНОГ ОПУСА У ПОСТЈУГОСЛОВЕНСКОМ КОНТЕКСТУ

/in /by

У овом раду интерпретирају се идеолошки модели национално маркиране рецепције Андрићевог књижевног дела од последње деценије 20. века у бошњачкој и српској интелектуалној средини, и притом истражује генеза негативног рецепцијског односа према овом писцу. Такође, указано је и на узроке и меру у којој се изучавање Андрићевог опуса изместило из примарно естетских оквира.

МУЗЕЈСКА ПУБЛИКА У СРБИЈИ

/in /by

У приложеном тексту представљени су најважнији резултати истраживања музејске публике Србије чији је циљ остваривање што потпунијег увида у структуру и потребе публике музејских институција у Србији, те утврђивање свих релевантних карактеристика посетилаца наших музеја, које у највећој мери утичу на њихову бројност и однос према самом музеју и културном животу уопште. Ово истраживање може да помогне у стварању јасније слике о посетама музејима Србије, али и у дефинисању препорука и начина на које може да се побољша посета и повећа број посетилаца у нашим музејима.

ЕСТЕТИКА, КОМУНИКАЦИЈА И ТЕОРИЈЕ РЕЦЕПЦИЈЕ

/in /by

Текст се бави анализом теорија рецепције, односно естетиком комуникације у студијама уметности и медија. Направљена је разлика између реалистичких, антиреалистичких и продуктивистичких теорија рецепције, односно разлика између есенцијалистичко-онтолошких и релативистичко-конструкционистичких теорија. Анализирани су теоретски системи који третирају уметничка дела као средство комуникације као што су когнитивна естетика (Ернст Гомбрич), херменеутика (Ханс Роберт Јаус), аналитичка естетика (Нелсон Гудман), теорија отвореног уметничког дела (Умберто Еко), феноменологија (Морис Мерло Понти), структурализам и постструктурализам (Ролан Барт), као и савремене, интердисциплинарне теорије гледања и визуелне културе (Џонатан Крери, Норман Брајсон, Мартин Џеј).