Публикације
ГРИЗЕЛДА ПОЛОК – ПРОЈЕКАТ ФЕМИНИСТИЧКОГ ПРЕИСПИТИВАЊА ИСТОРИЈЕ УМЕТНОСТИ
/in Теме /by Kcs21blAAУ раду се анализирају кључни концепти којима се у свом теоријском раду бавила Гризелда Полок, једна од најзначајнијих историчарки уметности феминистичке оријентације. Њен рад је у великој мери обележио период актуализовања феминистичких тенденција у уметности и историји уметности од седамдесетих година XX века. У својим текстовима Г. Полок се бавила анализом и критиком доминантних модела историје уметности – начинима на који су достигнућа уметница вреднована и бележена, односно занемаривана и искључивана, али и указивањем на недостатке феминистичког приступа у овој области. Концепт феминистичких интервенција у историјама уметности, који се овде посматра као централни концепт у њеном раду, допринео је актуализовању тзв. женског питања, указујући на фалоцентричност у институционално-доминантној историји уметности и преиспитивању патријархалних митова ове академске дисциплине. Циљ рада је да прикаже ове тенденције и у ширем контексту, обухватајући опште промене у друштву, као и појаву других интерпретативних метода у историји уметности у том периоду и рецепцију њених ставова у контексту српских феминистичких токова.
FOTOGRAFIJA U “DRUŠTVU MREŽE”
/in Декодирање слике /by Kcs21blAAKao što se za otkriće fotografije smatra da je bilo jedan od prelomnih trenutaka za društvo XIX veka, tako se isto smatra i za otkriće interneta i razvoj digitalne tehnologije na prelazu iz XX u XXI vek. Često gledana kao tehničko pomagalo umetnicima ili naučnicima, u kulturi interneta, mobilnih telefona s fotoaparatima ili “ajpodovima”, fotografija je postala najmasovniji medij podložan konstantnim, gotovo neuhvatljivim transformacijama. Kada je umetnost u pitanju, nikada pre nismo bili suočeni s toliko različitih postupaka i pristupa u tretiranju ovog medija. S pojavom novih tipova kompjutera, skenera, štampača, digitalnih fotoaparata i interneta, s jedne strane olakšane su produkcija, distribucija i prezentacija fotografije, dok su, s druge strane, umetnici, kako internacionalne tako i domaće scene, dobili nova sredstva izražavanja i istraživanja. U ovom eseju pokušala sam da napravim osvrt na fotografiju u “društvu mreže” fokusirajući se na razmatranja Valtera Benjamina. Kada je u pitanju internacionalna umetnička scena, za primer sam uzela, između ostalih, radove Džefa Vola i Nensi Berson. Kao primer za situaciju u Srbiji poslužilo mi je nekoliko događaja pre i posle 2000. godine ( pokretanje prvih “web sajtova” i otvaranje galerija “Artget” i “Remont”).
ТЕХНОЛОГИЈА И УМЕТНОСТ
/in Теме /by Kcs21blAAУ овом раду ћемо се бавити оним теоријским аспектима, који расветљавају есенцијални однос технологије и уметности. Ово проучавање добија на значају, нарочито данас, када смо сведоци свеопште и незаустављиве акцелерације технолошког напретка, поготово у сфери високих технологија, чиме је и уметност као део културног система постала захваћена овом свеопштом технолошком еуфоријом. Међутим, како ћемо видети у овом раду, чврсте концептуалне везе између уметности и технологија као друштвених делатности постојале су још много пре него што се појавио технолошки бум у другој половини 20. века. Зато је наш циљ да у овом раду истакнемо кључну чињеницу, по којој су технологија и уметност готово партнерски делиле, и још увек деле, исти судбински простор цивилизацијског развоја човека.
PANOPTICUM MUSICUM
/in Музика, Трибина /by Kcs21blAAУ ПОТРАЗИ ЗА ЕСТЕТИКОМ МЕДИЈА
/in Филозофија медија /by Kcs21blAAИнтензиван напредак комуникацијских технологија, те развој друштвено-хуманистичких наука, утицали су на заснивање читавог низа научних дисциплина које из различитих углова прилазе проучавању масовних и нових медија. Међутим, ниједан од развијених приступа унутар студија медија у свој фокус није поставио разумевање лепог у медијским световима, чиме је отворен простор заснивању естетике медија која би се овим питањем бавила. Ипак, не постојање сазнајне дисциплине која као свој предмет препознаје питање лепог у медијским световима, још увек не обезбеђује довољне услове за конституисање естетике медија. Како би овако дефинисан предмет био постављен у сâм фокус истраживања, неопходно је одговорити на питања да ли се може говорити о постојању посебног предмета истраживања којим би се естетика медија бавила, а којим се не бави ниједна друга дисциплина, те који методолошки приступ би ваљало применити како би се обезбедила аутономност овако постављеног предмета? У тексту ће бити разматрани неопходни услови, као и сама потреба заснивања овако претпостављене сазнајне дисциплине.
УМЕТНОСТ И РАД
/in Култура и рад /by Kcs21blAAКУЛТУРА КАО ФАНТАЗАМ
/in Културе ритмова и спектакла /by Kcs21blAAУ раду истражујем однос појмова “спектакл” и “симулакрум” у контексту савремене уметности и културе. Савремена (западна) култура се појављује као култура спектакла и симулација, барем у свом највећем делу. Ова два појма, штавише, постају готово синоними, односећи се на исти културни феномен. Ради што потпунијег схватања њиховог значења и значаја у савременој култури, појмови су објашњени и са аспекта саме њихове генезе. У раду се посебно истиче низ парадокса који се откривају савременом контекстуализацијом ових појмова.
Контакт
Адреса: Риге од Фере 4, Београд
Фиксни телефон: +381 11 2637 565
Факс: +381 11 2638 941
Електронска пошта: kultura@zaprokul.org.rs
