Публикације

АЛГОРИТАМ KAO УРЕДНИК

/in /by

У овом раду бавимо се везом између алгоритама,
као рачунарско-
логичких
операција
и јавног
интереса
као једног
од принципа
медијске
етике
кроз
преиспитивање
могућности
позитивних
корелација
(сарадње
рачунарске
интелигенције
и онлајн медија
у друштвено-
корисне
сврхе)
и негативних
утицаја
(с
фокусом
на нестајање
друштвено
важних тема из видокруга
онлајн публике).
Кроз преглед
теоријских
и емпиријских
увида
у овој области,
у раду су представљени
изазови
које пред публику
и кориснике
онлајн медија
поставља
константни
успон технологије.
Примјери
употребе
алгоритама
као експлоататорског
и
лукративног
алата,
упозоравају
да традиционална
етика
медија,
у којој је јавни
интерес
један од главних
принципа,
губи битку
с брзином
технолошког
развоја
и
пратећом
праксом
ослањања
искључиво
на рачунарску
интелигенцију.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.

МЕЂУРЕСОРНА И ИНТЕРСЕКТОРСКА САРАДЊА ЗА РАЗВОЈ УМЕТНОСТИ И УРБАНИ РАЗВОЈ

/in , /by

Унапређење уметности један је од стратешких приоритета развоја културе 2021–2025, како у оквиру институција тако и у оквиру независне сцене. У складу са савременим схватањима улоге уметности у друштву – њене отворености према друштву и потребе да буде део друштвених процеса – унапређење уметности имплицира неопходност њеног укључивања у решења која обликују животно окружење.

Архитектура се може схватити као уметност пројектовања (јавних и приватних) простора, а архитектонска решења умногоме обликују естетику животног окружења у урбаним срединама. Као таква, архитектура јесте и област сусретања два ресора: културе и грађевинарства, односно поље међуресорне сарадње. Осим тога, будући да архитекте своје инжењерске пројекте, који могу укључивати и постављање уметничких дела у јавне и приватне просторе, углавном реализују кроз архитектонске бирое (приватна предузећа), док су ликовни уметници афилисани у удружењима (организације цивилног друштва), промишљања повезивања архитектуре и ликовних уметности укључују и остваривање интерсекторске сарадње (нпр. приватног и цивилног), али уз подршку јавног сектора – који има кључну улогу у формулисању стратешких опредељења у даљем развоју државе и друштва.

У овом раду биће саопштени резултати пилот пројекта који је обухватио:

  1. Анализу релевантних правних аката у вези са потенцијалима за повезивање приватних привредних субјеката (архитектонских бироа) и ликовних уметника, а који су у функцији развоја уметности и културе;
  2. Анализу података прикупљених преко полуструктурисаних интервјуа на пригодном узорку представника/ца архитектонских бироа који су указали на значај, могућности и препреке за развој сарадње архitekата и ликовних уметника/ца.

Резултати нашег пилот истраживања указују на то да постоји основа за стратешко повезивање ресора и сектора кроз стратешке документе. Искуства из праксе која су пренели/е представници/це архитектонских бироа, указују на смернице за наредна истраживања која би допринела систематизацији актуелних проблема и потенцијалних решења у правцу даљег развоја међуресорне и интерсекторске сарадње у домену привреде и културе.

ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

/in /by

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

ТИПОЛОГИЈА АРХИТЕКТОНСКИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (19–21. ВЕК)

/in /by

У досадашњим историографским тумачењима, недовољна пажња је поклaњaна процесима преиначавања урбане матрице Београда, узрокованих променљивим социо-економским интересима. Неухватљив у свом времену и тек са дистанце разумљив, културни идентитет српске престонице се у последња два века често мењао, упоредо са њеним просторним проширивањем, густим изграђивањем и демографским омасовљавањем. Радикална и умеренија градитељска преиначавања, превасходно изазвана ратним разарањима, дисконтинуитетима у развоју друштва, променама политичких уређења, владарских и архитектонских идеологија, резултирала су претераном стилском шароликошћу и висинском неуједначеношћу изграђеног фонда. Преиначавања су углавном иницирана планским одлукама виших друштвених инстанци или спонтаним, најчешће необразложеним манифестацијама тихе грађевинске еволуције. Трансформације српске престонице предузимане током последња два века најпре у вазалној, а потом независној српској и југословенској држави, неједнако су се одражавале на систем затечене градске структуре и живот у њој. На основу досадашњих критичких промишљања, преиначавања се могу диференцирати према обиму реализованости, цивилизацијској примерености (или неоправданости), степену образложености, урбанистичко-архитектонској методологији и идеолошко-економским платформама на којима су почивала.

ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ

/in /by

Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.