Публикације

ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

ТИПОЛОГИЈА АРХИТЕКТОНСКИХ И УРБАНИСТИЧКИХ ПРЕИНАЧАВАЊА БЕОГРАДА (19–21. ВЕК)

У досадашњим историографским тумачењима, недовољна пажња је поклaњaна процесима преиначавања урбане матрице Београда, узрокованих променљивим социо-економским интересима. Неухватљив у свом времену и тек са дистанце разумљив, културни идентитет српске престонице се у последња два века често мењао, упоредо са њеним просторним проширивањем, густим изграђивањем и демографским омасовљавањем. Радикална и умеренија градитељска преиначавања, превасходно изазвана ратним разарањима, дисконтинуитетима у развоју друштва, променама политичких уређења, владарских и архитектонских идеологија, резултирала су претераном стилском шароликошћу и висинском неуједначеношћу изграђеног фонда. Преиначавања су углавном иницирана планским одлукама виших друштвених инстанци или спонтаним, најчешће необразложеним манифестацијама тихе грађевинске еволуције. Трансформације српске престонице предузимане током последња два века најпре у вазалној, а потом независној српској и југословенској држави, неједнако су се одражавале на систем затечене градске структуре и живот у њој. На основу досадашњих критичких промишљања, преиначавања се могу диференцирати према обиму реализованости, цивилизацијској примерености (или неоправданости), степену образложености, урбанистичко-архитектонској методологији и идеолошко-економским платформама на којима су почивала.

ЖИВЕТИ БЕЗ КУЛТУРЕ: МЕДИЈИ И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У СРБИЈИ

Медији су посредници у културном систему. Њихова улога је да као пси чувари будно мотре на потезе владе. Зато је предмет овог рада однос медија и културне политике у Србији. Основно истраживачко питање је: ако културна политика представља одговор на културне потребе и проблеме друштва и посебних друштвених група у области културе и уметности, на који начин медији посредују у остваривању ове функције. Посебно питање је чије интересе медији заступају. Ако су у приватном власништву, да ли чувају интересе грађана у чије име владе воде јавне практичне политике или интересе власника капитала.