језик Архиве - Časopis Kultura

ИДЕОЛОШКА ПЕРСПЕКТИВА ПОРОДИЦЕ У ПРИПОВЕТКИ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА „СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ”

4. март 2024./in Истраживања /by Marijana Uzunovski

Књижевни опус лекара и писца Лазе К. Лазаревића пружа нам одговоре на многа друштвена питања, а у овом раду се посебно разматра једна идеолошка перспектива породице у приповетки која осликава друштвени положај ратних инвалида и ветерана у одређеном временском периоду. Породица, као интегрални део друштвене сфере, била је и остала централно упориште многобројних књижевних дела која су сведочила о специфичним етапама кроз које је пролазила у контексту различитих друштвених промена. Тумачењем породичне структуре у приповетки Лазе К. Лазаревића „Све ће то народ позлатити”
откривамо конструкцију породичних односа која је посебно важна у драматичним, кризним животним ситуацијама, каква је и она која постоји у овој приповетки, а која потврђује да је породица одвајкада била и остала најважнији и
кључни извор подршке, разумевања и солидарности.

СПАЉИВАЊЕ У 21. ВЕКУ

9. октобар 2019./in Културе отпора /by Kcs21blAA

У тексту се разматра такозвана антиродна идеологија. Реч је о глобалном феномену који почива на снажном отпору променама у сфери рода, сексуалности и породице. Стратегије којима се служи редефинишу појам субверзије, приказујући субверзију као нешто конзервативно. Иако се јавља као културни отпор који се често позива на религију, теза је текста да је „родна идеологија“ испред свега политичко средство, секуларни колико и религијски инструмент за дефинисање пожељног друштва 21. века. У првом делу текста се указује на парадоксалне, често и противречне облике испољавања захтева поборника антиродне идеологије, уз нагласак на тезама о ненаучности, злоупотреби језика, идеолошком мотиву који се издаје као научно и политички неутралан. У другом делу текста се кратко разматра улога религије, и то римокатоличке и православне верзије хришћанства, у градњи овог феномена. У трећем и завршном делу показује како је род постао тачка укрштања противљења реартикулацијама значења права, људског, слободе и једнакости.

ПРОИЗВОДЊА ЗНАЧЕЊА У ЈЕЗИКУ ФОТОГРАФИЈЕ

17. јануар 2019./in Естетика данас /by Kcs21blAA

Развојем савремених теоријских приступа, почевши од лингвистике, преко семиотике па све до теорије визуелне културе, фотографија се више не сматра само за објективну и реалистичну визуелну репрезентацију онога што се налазило испред објектива фотоапарата у тренутку фотографисања, већ се узимају у обзир и многобројни протоколи и кодови којима је наше визуелно искуство генерисано. Иако фотографија делује уверљиво, јасно и лако разумљиво због своје „очигледне” визуелне сличности са оним што приказује, начин на који видимо фотографију не заснива се само на нашој природној перцептивној способности. Скопички режими директно су зависни од постојећих друштвених пракси, а посебно од језика којим се служимо. Ако под језиком подразумевамо сваки систем комуникације који користи знакове организоване на одређен начин, онда и визуелне репрезентације можемо сматрати за праксе производње значења одређене визуелним језиком који ће бити предмет нашег истраживања. На фотографији видимо и распознајемо оно што је приказано не само зато што фотографија личи на то, већ и зато што она припада врсти приказа које смо научили да ’читамо’ на одређен начин. Релација између фотографије и предмета није директна и природна, него конвенционална. Сличност се не заснива само на подударности њихових визуелних својстава, већ и на пракси производње значења карактеристичној за једно друштво, у коме смо као реципијенти усвојили одређене норме приказивања.

ВРЕМЕ И ЈЕЗИК

12. децембар 2018./in Културе и време /by Kcs21blAA

ОДНОС ЈЕЗИКА ПРЕМА УОБИЧАЈЕНОМ МИШЉЕЊУ И ПОНАШАЊУ

21. новембар 2018./in Теме /by Kcs21blAA

О НЕКИМ ПРОБЛЕМИМА ЈЕЗИКА У НОВИЈОЈ УМЕТНИЧКОЈ ПРАКСИ

21. новембар 2018./in Прилози о новој уметничкој пракси /by Kcs21blAA

ЈЕЗИК И ПОЛ

14. новембар 2018./in Теме /by Kcs21blAA

THE TEETH OF CADMUS

4. октобар 2018./in Culture and Media Policies /by Kcs21blAA

ЈЕЗИК И ИДЕОЛОГИЈА

29. септембар 2018./in Глобализација и књижевност /by Kcs21blAA

Рад се бави везом која се успоставља између језика и идеологије. Идеологија формира (продукује) означитељске структуре којима одређује домене субјектовог дјеловања. Субјекат преузима означитељ идеологије, интерпелирајући се у дати идеолошки поредак. Идеологија такође формира структуре разумијевања субјеката које је претходном означитељском праксом интерпелирала. Идеологија тако установљује обрасце преко којих конципира и објашњава разумијевање реалности. Реалност се објашњава сходно препознатљивим схемама дефинисаним културном традицијом. Даље, препознаћемо да сваки од идеолошких центара моћи (односно друштвене групе која тежи одређеним циљевима) формира специфичан дискурс којим потврђују припадност датој интересној сфери. Интересна група говори на одређен начин. На крају рада приказаћемо проблем симболичке доминације, као културне (означитељске) хегемоније коју једна група врши на другој.

СТЕФАН НЕМАЊА И БУЂЕЊЕ НАЦИОНАЛНЕ СВЕСТИ У СРБА

27. август 2018./in Истраживања /by Kcs21blAA

У периоду стварања прве српске краљевине, улога Стефана Немање као великог жупана, огледала се у балансирању између две велике силе, односно Истока и Запада где је Србија покушавала да развије и задржи национални идентитет. Сачувана хагиографска дела, иако схематизована и писана у сврху величања Немање и његових потомака, ипак изражавају један историјски и културолошки контекст ране Србије, нарочито од тренутка када постаје краљевина. У најранијим сачуваним делима везаним за живот и култ Стефана Немање, најјасније се може сагледати улога очувања српског идентитета и традиције. Основна обележја српске културе, између осталог, била су везана за језик и слику.

Публикације