Публикације

ДИГИТАЛНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА БЕОГРАДСКЕ ФИЛХАРМОНИЈЕ У ПЕРИОДУ ОБУСТАВЕ КОНЦЕРТНИХ АКТИВНОСТИ

У периоду обуставе концертних активности услед пандемије COVID-19,
Београдска филхармонија је целокупну активност пренела у онлајн-сферу (март−јул
2020. године) са циљем да задржи своју публику и да интегрисаном комуникацијом,
користећи све дигиталне канале, створи прилику за интеракцију с новом публиком.
Истраживање нуди пресек нових пракси на примеру филхармонијских оркестара у
периоду који је променио дотадашње парадигме музичког извођаштва и слушалачког
искуства, уз напуштање концепта публике као колективног и материјалног и
прелазак на дискурзивно сагледавање публике као виртуелног тела. Студија случаја
има у фокусу анализу стратегије презентације Београдске филхармоније с циљем да
утврди допринос нових искустава, чије комбиновање с традиционалним начином
слушања музике у концертној дворани, може резултирати дугорочним развојем пу-
блике, односа с јавношћу и унапређењем презентације музичког извођаштва.

БОРБА ЗА ПОЗОРИШНУ ПУБЛИКУ У ДИГИТАЛНОМ ДОБУ

Основни циљ рада је да укаже да је и поред тога што смо свакодневно изложени многобројним медијским садржајима могуће привући пажњу великог броја људи уколико се користи оригиналан приступ у комбинацији са неочекиваном, духовитом идејом и креативни резултат презентује путем дигиталних медија. У раду ћемо представити најуспешнију кампању герила маркетинга која је икада реализована у Србији за позоришну уметност под називом Драма у таксију. Кампања, која је рађена за Југословенско драмско позориште у Београду 2014. године, имала је након само једног дана преко 200.000 прегледа на Јутјубу. Основни закључак у раду је да је креативност пресудна за привлачење уметничке публике, а још једном је потврђено да су нови медији постали незаменљиви у комуникацији са савременом публиком.

ИНТЕРПРЕТАЦИЈА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ

У тексту ауторка упућује читаоце на комплексност поља културног наслеђа и на његову повезаност са социјалним, економским и политичким питањима друштва. Кроз рад она презентује различите приступе насловној теми, кроз објектив архитектуре, уметности, историје. Истражена су питања која окружују могућности, сврху и начине интерпретације и презентације културног наслеђа. Такође, ауторка се бави и савременим дискурсом узрочно-последичних односа нових медија и културног наслеђа који претенциозно намеће питање статуса оригинала и копије као и односа прошлости и садашњости. Дискусије о теоријским и техничким оквирима заједно са методолошким ограничењима креирања виртуелног културног наслеђа су проткане кроз цео текст. Представљене су могућности и предности нових медија, али и незаобилазна ограничења која ови медији намећу. Такође, кроз неколико примера виртуелне реконструкције, представљен је процес интеграције нових медија и културног наслеђа, као врло значајно питање данашњице.

IUGO, ERGO SUM РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА АНТРОПОЛОШКОГ КОНТИНУУМА

Персонални компјутери, мобилни телефони, ајпод, ајфон, ајбук, интернет, скајп, онлајн куповина и учење – само су неки од неминовних елемената савременог живота. Ипак, технолошке промене које су измениле свет некако су оставиле образовни систем непромењеним, чиме је створен огроман јаз између процеса учења и поучавања у школама и начина стицања знања у свакодневном животу. Без обзира на глобалну технолошку и информациону инфраструктуру, информатичко друштво неће се трансформисати у друштво знања док сваки појединац не буде оспособљен да одабере, организује, пренесе и користи информације на креативан и друштвено одговоран начин. У оквиру филозофије образовања анализирамо идеје Алана Бадјуа и Жака Рансијера. 

ИНТЕРАКТИВНОСТ И МУЛТИМЕДИЈАЛНОСТ: У ПОТРАЗИ ЗА ЗНАЧЕЊЕМ И КОНТИНУИТЕТОМ

Када се говори о новим дигиталним медијским технологијама, посебно о њиховим потенцијалима у образовању, политичкој партиципацији, уметности, масовном комуницирању, често се позивамо на њихову интерактивност и мултимедијалност. Распрострањеност ових појмова у савременом дискурсу доводи до тога да њихово значењско поље постаје неухватљиво. Стога је основна намера рада да понуди преглед различитих значења интерактивности и мултимедијалности, те да се кроз разматрање појединих дефиниција ових појмова испита и њихова примењивост не само на нови медиј Мреже, већ и на остале медије и њима својствене облике комуникационе праксе. Ово уједно представља и покушај да се установи које димензије интерактивности и мултимедијалности су суштински нове, а које успостављају континуитет у односу на претходне медије и облике комуницирања.

ДИГИТАЛНА МЕДИЈСКА КОНВЕРГЕНЦИЈА

Проучавајући дигиталне медијске технологије и друштвенообразовне промене под њиховим утицајем код нас, испитивали смо и навике конзумената традиционалних наспрам дигиталних медија, као и кредибилитет online садржаја на које су конзументи упућени. Општи је закључак да се интернет као дигитална платформа најчешће користи на традиционалан (аналоган) начин, као канал једносмерне дистрибуције медијског садржаја, као и да се интерактивност своди на остављање коментара и углавном произвољних ставова читалаца. Иновативна употреба дигиталних технологија која пружа неограничене могућности – од изношења и сакупљања чињеница, преко повезивања са другим релевантним изворима и документима, затим отварања дебата и омогућавању партиципације читалаца у дефинисању друштвених проблема, њиховом аргументованом осветљавању из различитих углова, па до покретања на акцију у функцији решавања проблема – за већину и даље није интересантна. У овом раду такође указујемо на неопходност израде (дораде) истраживачких метода, типологија и техника које ће бити у стању да обухвате што већи број оних елемената нових медија, који их разликују од традиционалних медија.