Tag Archive for: култура

У уводном делу се утврђују антрополошке претпоставке филозофије Николаја Берђајева које се налазе у основи његовог учења о стваралаштву. За њега, човек није објект природе, већ њен натприродни субјект. Он је мерило свих ствари, микрокосмос. Следи премишљање о природи сазнања у којем Берђајев изједначава гносеологију са стваралачким чином, јер само онај који ствара – сазнаје. У делу о стваралаштву Берђајев одступа од светоотачке негативне антропологије засноване на окајавању првобитног греха и окреће се ка позитивном, стваралачком посланству човека. На крају, представља се његово учење о филозофији историје, у којој људи спремају долазак Царства Божијег (као метаисторијског поретка), путем стваралаштва које и њих саме твори као слободне личности. На тај начин се укида процес светске објективације и припрема долазак Христов.

Рад има за циљ да укаже на могући развој књиге као медија у савременом, али и будућем дигитализованом друштвеном контексту. Први део рада бавиће се историјским развојем књиге као медија. Други део рада анализираће садашње културно окружење књиге и указаће на стање у индустрији књига, њиховој дистрибуцији и читаности. Трећи део покушаће да укаже на могући развој књиге у будућности. Циљ рада је да се оспори схватање књиге као статичног медија, да се укаже на чињеницу да она у различитим облицима постоји много раније од Гутенбергове револуције и да ће након дигиталне револуције и даље постојати. Историјска перспекива и различити облици егзистенције књиге омогућиће нам да схватимо њен прелазак на дигитални облик као нешто што је у савременом друштвеном контексту нужно, као и да је далеко од тога да њен штампани облик изчезава. Књига није одувек била онаква какву је данас познајемо (штамапана на папиру и укоричена), за којом неки већ жале отписујући јој будућност, већ је временом како су технологија и писменост напредовали, мењала своје облике да би данас поред штампаног облика добила и своју електронску форму.

Ослањајући се на виђењa Кејт Милет и њена тумачења патријархата из различитих перспектива у делу Сексуална политика, у овом раду се анализира родна политика у романима Лето пре сумрака Дорис Лесинг и Животи девојака и жена Алис Манро. У оба дела се сусрећемо са две генерације жена у оквиру англофоне културе седамдесетих година двадесетог века. Старије протагонисткиње, Кејт у роману Лето пре сумрака и Ади у роману Животи девојака и жена, не могу да живе онако како би желеле и буду испоштоване онако како заслужују, јер им патријархални систем, преко својих институција, намеће устаљене обрасце понашања од детињства и ране младости. Међутим, њихове животне приче су на известан начин послужиле као опомена млађој генерацији жена у поменутим романима. Стога, Морин у роману Лето пре сумрака, као и Дел у роману Животи девојака и жена, одбијају да прихвате стереотипне родне предрасуде и повинују се правилима и очекивањима патријархата.

Успостављање система праћења извршења издатака намењених финансирању културе као делу извршних послова власти представља један од основа подршке њеном развоју у Републици Србији. Неадекватност тренутног рачуноводственог система условљен је процедурама и законским ограничењима који усложњавају и недовољно стимулишу развој сектора културе. Фокусирајући се на буџет као основну финансијску институцију представићемо степен могућности задовољења потреба културе.

У раду се настоје приказати елементи преовлађујућег схватања културе у теорији организације. Наведено поимање се објашњава самим одликама теорије организације као научне дисциплине и професије, конкретније њеним изразито примењеним карактером. Економска глобализација и интернационализација пословних активности представљали су кључни подстицај развоја дисциплине последњих деценија. Схватање организације као отвореног система увело је појам културе у теорију и истраживања, омогућавајући развијање и конкретних поступака и пракси за стварање ефективнијих и ефикаснијих организација (првенствено економских). Наведени ваннаучни подстицај за развој дисциплине управо је и кључни разлог донекле поједностављеног и недовољно промишљеног схватања и истраживачког операционализовања појма културе у савременој теорији организације.