Публикације

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

/in /by

Време у коме живимо, ма колико деловало савремено и либерално, ипак намеће питање: да ли у 21. веку заиста постоји културна политика једнакости полова или полна дискриминација и даље преовладава, како у појединим културама тако и у пословању? Жене у пословном свету спорије напредују, мање су плаћене од колега мушкараца, потребно им је више времена и напора да би досегле жељене позиције. У бизнису, посебно глобалном, жене на високој позицији су реткост. Предрасуда је да жене нису „сковане“ за лидерство, да су превише емотивне, да им недостаје снага… Да ли је заиста тако? Зашто више жена не достиже врхунске менаџерске позиције? Циљ овог рада је да одговори на претходна питања, да укаже на положај жена у глобалном бизнису, на прилике, изазове и препреке са којима се жене суочавају у послу, на њихову способност да балансирају између посла и породице и, коначно, да дâ смернице како културном политиком уклањати баријере на путу напретка жена.

КОЛЕКТИВНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА КАО ДРУШТВЕНИ ПОТЕНЦИЈАЛ

/in /by

У овом раду биће речи о веома интригантном и све значајнијем феномену под називом колективна интелигенција и истраживањима који пружају занимљиве увиде о његовом постојању и примени међу људима. У средишњем делу рада се анализирају различити правци и теорије које су повезане са појмом колективне интелигенције како би се она приказала у ширем контексту, а касније се даје преглед примера колективне интелигенције код људи и дају паралеле са различитим управљачким техникама и праксом који сведоче да већ дуго постоји сазнање о овом појму и предностима које доноси његова примена у најразличитијим људским делатностима. У закључку се апострофира значај колективне интелигенције за развој и еволуцију људског друштва, проблематизују евентуални правци даљег развоја ове области и отварају питања о могућим, за сада непознатим правцима. У раду су примењени методи анализе садржаја домаће и стране литературе, метод класификације, метод дескрипције, компаративни метод, метод анализе и синтезе и историјски метод.

ШТАМПА НА РАСКРШЋУ

/in , /by

Промене које се дешавају у друштвеном, технолошком и комерцијалном глобалном окружењу евидентне су и у сфери савременог журнализма који под налетима дигитализације, посебно интернета, трпи жестоке и радикалне трансформације. Издавање дневних новина преобразило се од негдашњег породичног бизниса са традицијом у акционарски изазов заражен вирусом профита, тако да се под притиском менаџмента и дивиденди вредност новина све чешће мери оствареним капиталом на крају године, а све ређе кредибилитетом код читалаца. Класични журнализам у интернету и дигиталним платформама види конкуренцију, не схватајући да је спас у међусобном приближавању, мултимедијалности и конвергентности. Дигитални извори информација архивирају класичне, штампу посебно, портали са бесплатним огласима снижавају приходе новинске индустрије, док гласине комбиноване са трачевима и полуинформацијама потискују скупо и исцрпљујуће истраживачко новинарство. Аутори у овим тектонским поремећајима виде беспоштедну борбу за опстанак, раскршће старих и нових медија, битку за прилагођавањем, при чему се недовољно пажње придаје захтевима нове публике. Фокус је на судару генерација: младим, креативним снагама које моћ рачунара и мобилне, интерактивне технологије користе као природну средину и генерације која биолошки потрошена одбија сопствене промене пристајући да јој стварност дефинишу класични медији: телевизија, радио, новине и часописи.