Публикације

БАЛЕТ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА САГЛЕДАН КРОЗ КРИТИЧАРСКУ ПРИЗМУ КОМПОЗИТОРА МИЛЕНКА ЖИВКОВИЋА

/in /by

Музичка критика представља једно од најзначајнијих писаних сведочанстава времена и значајна је у истраживању српске музичке прошлости.

Аутори тих написа у периоду између два светска рата били су најчешће композитори који су се враћали са студија из иностранства, афирмишући форму критике као стручну рецензију музичког извођаштва. Тај тип написа о музици, осим валоризације уметничког деловања на музичкој сцени или на концертним подијумима, имао је много комплекснији циљ – едукацију читалачке публике у правцу обликовања естетских норми у односу на музику као уметност и њену различиту појавност на сцени.

Међу написима посебно место имају критички осврти о балету у Београду тога доба. Критичарска интересовања у овом раду биће сагледана кроз критике о балету. У фокусу су критике чији је аутор композитор Миленко Живковић, а биће сагледане упоредо са најзначајнијим темама које су га, како стваралачки, тако и кроз текстове о музици, провоцирале.

То су: однос према националном у музици, према савременој уметности и музичком реализму.

ПРИЛОГ УЗ БИОГРАФИЈУ АНАТОЛИЈА МИХАИЛОВИЧА ЖУКОВСКОГ

/in /by

У овом раду се са културолошког аспекта анализира београдски период живота и рада руског емигранта, балетског уметника и првог играча Народног позоришта, Анатолија Михаиловича Жуковског.

У ширем контексту разматра се његово културно-уметничко деловање у београдској средини између два светска рата, са посебним освртом на допринос у развоју и промовисању југословенске националне балетске уметности.

Дубинска анализа треба да допринесе бољем разумевању појединих сегмената професионалног живота овог уметника и укаже на могуће правце приликом формулисања будућих театролошких, музиколошких, културолошких и дисциплинарно сродних истраживања.

СОБАРЕВА МЕТЛА – ВИЗУЕЛНИ КОНЦЕПТИ

/in /by

Дело композитора Милоја Милојевића и либретисте Марка Ристића „Собарева метла“ сматра се првим надреалистичким балетом у Србији. Премијерно извођење ове „балетске гротеске у једном чину“ одржано је 1923. године у оквиру бала Хиљаду и друга ноћ у хотелу „Касина“ у Београду, у кореографији Клавдије Исаченко и Јелене Пољакове. Ово извођење сведочи о раним авангардним стремљењима српске уметности.

Телевизијска верзија „Собареве метле“ из 1983. године, рађена за ТВ Београд у кореографији Владимира Логунова, ослања се на уметност надреализма кроз успостављање сценског простора. Ова верзија формира специфичну визуелну и концепцијску структуру извођења.

Трећа верзија „Собареве метле“, рађена као пројекат Музиколошког друштва Србије и Опере и театра Мадленијанум у режији и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена у оквиру IX Београдског фестивала игре 2012. године. Ова продукција доноси нову естетику и нову поетику извођења.

Циљ овог истраживања је упоредна анализа особености визуелних ставова три поменута музичко-сценска остварења балета „Собарева метла“, у контексту актуелних уметничких токова времена у којима настају.