Публикације

БАЛЕТСКЕ ПРЕДСТАВЕ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА У БЕОГРАДУ У ОГЛЕДАЛУ ДНЕВНЕ ШТАМПЕ МЕЂУРАТНОГ ПЕРИОДА

Ова студија посвећена је анализи домаће балетске критике писане у периоду између два светска рата. Музичка критика, у коју спада и она посвећена балетској музици и догађајима, у периоду између два светска рата заузимала је велики простор у штампи.

Критичари су своје приказе посвећивали анализи музичког живота престонице, те су коментарисали оперске и балетске представе, концерте солистичке, оркестарске, камерне и хорске музике.

Предмет истраживања овде је критичка анализа одабраних текстова из угла аналитичко-музиколошке интерпретације. Један од циљева је и утврђивање доминантног метода/приступа при писању критика. Кроз анализу биће позиционирано место балетске уметности у српској музичкој критици узимајући у обзир временски контекст у којем одабрани написи настају.

Тежиште студије је на анализи одабраних релевантних примера критика балетске музике и њене интерпретације. Као студија случаја за анализу су одабрани чланци објављени у тада најеминентнијим домаћим дневним листовима Времену и Правди.

БАЛЕТ У БЕОГРАДУ ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА САГЛЕДАН КРОЗ КРИТИЧАРСКУ ПРИЗМУ КОМПОЗИТОРА МИЛЕНКА ЖИВКОВИЋА

Музичка критика представља једно од најзначајнијих писаних сведочанстава времена и значајна је у истраживању српске музичке прошлости.

Аутори тих написа у периоду између два светска рата били су најчешће композитори који су се враћали са студија из иностранства, афирмишући форму критике као стручну рецензију музичког извођаштва. Тај тип написа о музици, осим валоризације уметничког деловања на музичкој сцени или на концертним подијумима, имао је много комплекснији циљ – едукацију читалачке публике у правцу обликовања естетских норми у односу на музику као уметност и њену различиту појавност на сцени.

Међу написима посебно место имају критички осврти о балету у Београду тога доба. Критичарска интересовања у овом раду биће сагледана кроз критике о балету. У фокусу су критике чији је аутор композитор Миленко Живковић, а биће сагледане упоредо са најзначајнијим темама које су га, како стваралачки, тако и кроз текстове о музици, провоцирале.

То су: однос према националном у музици, према савременој уметности и музичком реализму.

ФЕНОМЕН БАЛЕТСКЕ КРИТИКЕ У СРБИЈИ

Настанак, развој и значај балетске критике као феномена код нас од 1923. године, када је оформљен Балет Народног позоришта у Београду, у ширем смислу говори о друштвеној клими једног времена, схватањима уметности са класичним и савременим изразима, могућности публике да их разуме и досегне, а теоретичари разматрају свеобухватно.

У ужем смислу, балетска критика је била и јесте документ одређеног уметничког дела, тачније представе. Балетска критика код нас и у свету и данас постоји, а овај текст говори о њеној неопходности, на примерима из периодике (као и новинарских извештаја са „лица места“, који су допуна у сагледавању уметничког догађаја), њеним сазнањима и начинима излагања некад, а нарочито сада у време нових технологија.

Треба је неговати и допустити ауторима слободу сагледавања, увођења нових термина, форми и приступа.