Публикације

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела
лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих
садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостоја-
ња адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и
због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на
потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви-
јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред
школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују
ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од нега-
тивног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих
вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о
датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али
с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке
аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем
промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и
приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног
одговора корисника.

МОДЕЛИ ГЕНЕРАЦИЈСКИХ ОДНОСА: ОД ИСТОРИЈСКИХ СУКОБА ДО ДИГИТАЛНОГ КОМПЛЕКСА

Рад разматра облике односа између генерација и њихов потенцијални
допринос друштвеним променама или развоју потрошачког друштва. Описане су
наде критичких теоретичара у погледу користи сукоба генерација за друштвену
динамику, као и стрепње о дезинтеграцији друштва и пропасти пројекта модер-
не. Изложена су три ретроспективна модела генерацијских сукоба и анализирана
њихова могућа примена у дигиталном добу. Антички сократовски модел указује на
раздвајање генерација, проблем успостављања знања и феномен агресивне полемике.
То је анализирано на примерима Википедије као продукције знања и Твитера као
простора за грађанску дебату. Либерални локовски модел продубљава значај сукоба
генерација за либерализацију друштва, али применом сопствене педагошке теорије
носи опасности комодификације и експлоатације младих, што је описано на приме-
рима породичног медијског репертоара, неплаћеног рада корисника платформи и ко-
мерцијалне обраде података. Русоовски романтичарски модел наглашава еколошке
и романтичарске аспекте међугенерацијских односа, али потенцијал језичких игара
и еколошких покрета умањен је у тржишним оквирима дигиталне технологије.