СОБАРЕВА МЕТЛА – ВИЗУЕЛНИ КОНЦЕПТИ
Дело композитора Милоја Милојевића и либретисте Марка Ристића „Собарева метла“ сматра се првим надреалистичким балетом у Србији. Премијерно извођење ове „балетске гротеске у једном чину“ одржано је 1923. године у оквиру бала Хиљаду и друга ноћ у хотелу „Касина“ у Београду, у кореографији Клавдије Исаченко и Јелене Пољакове. Ово извођење сведочи о раним авангардним стремљењима српске уметности.
Телевизијска верзија „Собареве метле“ из 1983. године, рађена за ТВ Београд у кореографији Владимира Логунова, ослања се на уметност надреализма кроз успостављање сценског простора. Ова верзија формира специфичну визуелну и концепцијску структуру извођења.
Трећа верзија „Собареве метле“, рађена као пројекат Музиколошког друштва Србије и Опере и театра Мадленијанум у режији и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена у оквиру IX Београдског фестивала игре 2012. године. Ова продукција доноси нову естетику и нову поетику извођења.
Циљ овог истраживања је упоредна анализа особености визуелних ставова три поменута музичко-сценска остварења балета „Собарева метла“, у контексту актуелних уметничких токова времена у којима настају.
