НАДМОЋ ТВРДОГЛАВОГ И УСЛУЖНОГ
Услед глобалног продора и широке доступности великих језичких модела вештачке интелигенције данас „разговарамо“ с машином. Упућујемо јој питања из свих области природе и друштва, тражимо јој да нам напише текст у одређеном стилу и за различите прилике, и добијамо од ње наизглед сувисле одговоре. О тим одговорима размишљамо, усвајамо их, примењујемо или на основу њих настављамо „разговор“ са замишљеним „свезнајућим саговорником“ на којег реферирамо са „он“. У комуникацији човека и машине развија се нови говорни чин привидне кохерентне размене која евоцира реторичку контекстуализацију и укључује одређене импликације интелектуалног подстицаја људи, али и манипулације над људима. Тај „он“ с којим „разговарамо“ у реторичком смислу представља етос вештачке интелигенције који је у фокусу савремене мисли о овом технолошком феномену. У овом раду посматран је кроз родну призму, интердисциплинарном анализом машинских исказа конверзацијског бота ChatGPT, применом критичких студија социолингвистике, реторике и друштвено-техничког контекста. Конструкција етоса истражена је у односу на његову моћ поседовања и преношења знања о родној бинарној подели у историјској и савременој перспективи, и разоткривена као идеолошки амбивалентна и рестриктивна.
