Публикације

РАЗГОВОР У РЕДАКЦИЈИ: ДЕФИНИШИТЕ ТРИ НАЈЗНАЧАЈНИЈА КУЛТУРНА ЗАДАТКА

/in , /by

ПР У КУЛТУРИ – КУЛТУРА У ПР-У

/in /by

У пословању домаћих установа културе установљен је свеприсутан изостанак дугорочног планирања укупног пословања, па тако и планирања ПР активности у оквиру истог. Стога је неопходна потреба за реформисаном организацијом рада и систематским приступом обављању ПР активности. Успостављање позиције у широј јавности (кроз јасну мисију, визију и циљеве), као и јасна комуникација са приоритетним интересним групама резултирају уживањем угледа, као и другим бенефитима на дугорочном плану. На крају, позитивно и конзистентно позиционирање установе културе у јавности, најефикаснији је метод за привлачење потенцијалних спонзора и донатора и успостављање трајне финансијске стабилности. Са друге стране, ЦСР активности улагања у културу повољан су начин за успостављање и побољшање репутације приватних компанија. Улагање у културу као специфичну и разнолику област производње духовних добара, на јединствен начин изграђује перцепцију улагача код представника локалне заједнице као и шире јавности – и тако учвршћује односе компаније са њеним примарним стејкхолдерима и дугорочно утиче на одрживост у пословању.

ГАЛАТЕО О ЛЕПОМ ПОНАШАЊУ. БОНТОН ЂОВАНИЈА ДЕЛА КАЗЕ ИЗ 1558. ГОДИНЕ

/in /by

Упутства за лепо понашање, бонтони, представљају одраз принципа који обликују свакодневни живот једне заједнице. Први модерни такав спис јесте “Галатео” Ђованија дела Казе, из 1558. У њему аутор наводи сет правила којих треба да се придржава појединац уколико жели да буде успешан члан друштва. Појединац коме се он обраћа није онај који тежи да се истакне у дворском миљеу, попут Кастиљонеовог “Дворанина”, већ грађанин који живи у републиканском амбијенту. “Галатео” представља директно упутство за цивилизовано понашање које је предуслов за опстанак заједнице. У раду се осврћемо на овај спис као текст који не губи своју актуелност, јер се у њему пажња обраћа на оне моделе понашања који леже у основи дефиниције уљудности, која карактерише културне навике које се сматрају позитивним и пожељним обрасцима и у времену у коме ми живимо.

ФАКТОР „КУЛТУРА“ У ГЛОБАЛНОМ ДРУШТВЕНОМ СИСТЕМУ

/in , /by

КИБЕРНЕТСКИ ЕУГЕНИЗАМ КУЛТУРА У БЕРМУДСКОМ ТРОУГЛУ И НЕСТАНАК ЧОВЕКА

/in /by

Радом „Кибернетски еугенизам: Култура у Бермудском троуглу и нестанак човека“ идентификујемо стратешке теоријске појмове и правце анализе стања у култури крајем двадесетог и почетком двадесет-првог века у делу Пола Вирилиа, теоретичара културе, феноменолога, чија мисао рубно захвата подручја физике, филозофије, политике и урбанизма. Анализе Пола Вирилиа фокусиране су на узајамно преплитање и преузимање човекове онтологије која се одвија у троуглу: рат – брзина – средства репрезентације, какве су машине перцепције и логистика перцепције. Вирилиов пројекат није међутим тек идентификовао утицај унутрашње логике и специфичности појединих технологија или технолошких феномена на културу, већ је проникао у широке импликационе димензије које ове технологије имају по колективну перцепцију простора и времена, при чему је свака нова технолошка направа одредила смер дисциплиновању и колонизацији људског субјекта, омогућавајући успостављање глобалитарне моћи која, подржана науком без савести: биотехнолошким екстремизмом, уздрмава и урушава саме основе хуманитета.

КУЛТУРНИ ОБРАЗАЦ И ПОЈАМ ПОЛУИНТЕЛЕКТУАЛЦА

/in /by

Под културом једног народа, Слободан Јовановић подразумева све гране духовног живота, науку, веру, морал, књижевност, уметност, политику, право, војску, привреду, обичаје и забаве. У раду се приказује тип полуинтелектуалца, онако како је описан у Јовановићевим радовима. Указује се на сродност са појмовима из теорије скоројевића Богдана Поповића. Еволуција типа полуинтелектуалца довршава се његовим заузимањем места интелектуалца. У раду се разматра да ли појам полуинтелектуалца, како је одређен код Слободана Јовановића, може да се примени и на данашње време.