Публикације

ЕКОНОМСКЕ СЛОБОДЕ И ПРЕДУЗЕТНИШТВО У КУЛТУРИ

/in /by

Овај рад бави се анализом економских слобода и предузетништва у култури у Србији као једним од принципа демократије. У првом делу рада даје се појмовно одређење економских слобода и предузетништва у култури из угла односа културе и демократије, као и контекстуализација ових феномена на нивоу практичних политика. У другом делу анализирају се институционални оквири за развој предузетништва у култури у Србији кроз историјску перспективу. Оцењује се достигнути ниво њиховог развоја са циљем сагледавања постигнутог степена економских слобода у сфери културе. На крају рада дају се препоруке за унапређење културне политике у овој области на националном нивоу. 

ОД ЧУВАЊА ЈАВНОГ ИНТЕРЕСА ДО РАЗВОЈА ПРЕДУЗЕТНИШТВА

/in /by

Услед глобалних неолибералних трендова који стварају притисак да се у свим друштвеним областима развија тржишна логика (укључујући и културу), Европска унија већ неколико деценија посвећује пажњу питањима предузетништва у култури. Међутим, отпори према комодификацији културе и развоју предузетничког дискурса све су чешћи и интензивнији, и у Европи и код нас. Иако се на многим примерима показало да култура може да постане мотор економског развоја земље (што је све сиромашнијој Србији свакако потребно), појављује се бојазан да промоција ових концепата у ствари само сакрива намеру државе да смањи подршку сектору културе (посебно делатностима које не остварују директну економску добит). Другим речима, доводи се у питање хоће ли култура у Србији остати схваћена као област од јавног интереса. У раду се на основу прегледа релевантне литературе, домаћих и иностраних стратешких докумената и програма анализира утицај приоритета европских програма за културу на доношење одлука у Србији. Такође се анализирају различити односи спрам креативних индустрија (влада, ресорно министарство, сектор привреде, професионалци у култури), који рефлектују стање транзиционих дилема и конфузија, а посебна пажња је усмерена на разматрање резултата истраживања о стратешком развоју културе и европске културне сарадње у Србији и препорукама професионалаца у култури које су добијене путем истраживања Деска Креативна Европа 2016. године. Циљ је да се укаже на неопходност осигурања државне подршке непрофитним делатностима у култури и остварења стратешког приступа развоју креативних индустрија као могућем начину за разрешење транзиционе конфузије. 

ИНИЦИЈАТИВЕ ЛОКАЛНОГ ПЛАНИРАЊА У КУЛТУРИ У СРБИЈИ ЗА ВРЕМЕ ТРАНЗИЦИЈЕ (2000–2018)

/in /by

На путу развоја демократије у Србији после 2000. године стратешко планирање представља кључни инструмент за преобликовање културне политике. Засновано на методу сусретног планирања примењивано је у самоуправном систему некадашње СФРЈ, да би се с почетком транзиције уводило као потпуна новина. Зато се примена дугорочног планирања може сагледати као нови-стари изазов за све нивое управљања у Србији. У раду се даје преглед иницијатива локалног планирања у култури у периоду 2000–2018. године, анализира нормативни контекст за његову примену и указује на важност успостављања вертикалне и хоризонталне сарадње у планирању културног развоја. Десет година од почетка транзиције на снази је био Закон о делатностима од општег интереса у области културе (1992) који је био у колизији с повећањем аутономије локалних власти и процесима демократизације и децентрализације у Србији после 2000. године. Ова некомпатибилност као и изостанак националне стратегије развоја културе одразила се и на (не)заступљеност стратешких планова у култури на локалном нивоу.

БАШТИЊЕЊЕ ИДЕЈА И ДЕЛА СТЕВАНА МАЈСТОРОВИЋА

/in /by

Трибински програм Завода за проучавање културног развитка организује се у знак сећања на његовог оснивача и првог директора Стевана Мајсторовића, бавећи се актуелним темама културне политике, културног развоја као и културног стваралаштва. Имајући у виду спољнополитички и социокултурни контекст времена у коме је Мајсторовић стварао и делао, у овом раду се кроз упоредну анализу садржаја разматра на који начин се кроз програмски циклус јавних трибина Завода његово дело данас чини делатним и изнова актуелним. Подстицај за истраживање је и теоријски и практични, а посебна пажња посвећена је темама као што су културна права, мултикултурализам, културни развој, културне потребе, културни идентитет, итд. У закључном делу истиче се сложеност новог критичког читања тема о култури и демократији које је пре готово четири деценије у својим истраживачким радовима и студијама заступао Стеван Мајсторовић, као прилог дијалогу о култури и култури сећања.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА У ТЕОРИЈИ

/in /by

У овом раду дата је дефиниција културне политике и укратко представљена историја систематског и организованог бављења културом. Највише пажње посвећено је различитим теоријским приступима проучавању културне политике и, у ту сврху, конструисан је аналитички инструмент којим се класификују могуће теоријске перспективе. У другом делу рада разматрани су учинци интервенција у области културе, перспективе културног развоја и нови изазови с којима се суочавају протагонисти културне политике, али и теоретичари који се њом баве.

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

/in /by

Време у коме живимо, ма колико деловало савремено и либерално, ипак намеће питање: да ли у 21. веку заиста постоји културна политика једнакости полова или полна дискриминација и даље преовладава, како у појединим културама тако и у пословању? Жене у пословном свету спорије напредују, мање су плаћене од колега мушкараца, потребно им је више времена и напора да би досегле жељене позиције. У бизнису, посебно глобалном, жене на високој позицији су реткост. Предрасуда је да жене нису „сковане“ за лидерство, да су превише емотивне, да им недостаје снага… Да ли је заиста тако? Зашто више жена не достиже врхунске менаџерске позиције? Циљ овог рада је да одговори на претходна питања, да укаже на положај жена у глобалном бизнису, на прилике, изазове и препреке са којима се жене суочавају у послу, на њихову способност да балансирају између посла и породице и, коначно, да дâ смернице како културном политиком уклањати баријере на путу напретка жена.

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ КАО ЧИНИОЦИ КУЛТУРНЕ ПОЛИТИКЕ

/in /by

КУЛТУРНА ДИЈАГНОСТИКА ИДЕНТИТЕТА И ИМИЏА СРБИЈЕ У ЕВРОПСКОМ КОНТЕКСТУ

/in , /by

У контексту глобалних процеса, поставља се питање какав је положај културних и етничких идентитета, које су могућности за њихово очување и развој, те какве су импликације политике идентитета на шире друштвене токове и трендове. Улога културе у савременом друштву има све већи значај, док представе створене различитим механизмима обликују општеприхваћене друштвене вредности које чине мозаик идентитета. Зато улога културе никада као данас није била важнија, као ни потреба за преиспитивањем система вредности и других елемената који културу повезују с идентитетом. Реч је о идеолошко-друштвеним променама вредносног система и система националне идентификације и репрезентације. Културна дијагностика, као облик једног специфичног сагледавања Србије, упућује на потребу за излажењем из оквира уобичајеног поимања проблема везаних за представе о идентитету и имиџу Србије и њених градова. Као нови оквир за изналажење решења, предлаже се домен културне политике који подразумева заузимање активног односа према питањима културних идентитета.

ВРЕДНОСТИ КУЛТУРЕ ИЗМЕЂУ САДРЖАЈА И ПРОМОЦИЈЕ – ЈЕДНА ИЗЛОЖБА, ЈЕДНО ГЛЕДАЊЕ

/in /by

У фокусу овог рада је сагледавање одговорности у избору начина презентације садржаја уметности као ширег процеса поновног успостављања културних вредности у односу на специфичну публику, генерације стасале у протекле две и по деценије у времену у којем су темељне, општечовечанске, транскултурне универзалне вредности биле склоњене из фокуса савременог српског друштва. Такође, намера је да се укаже на ефикасније путеве којима би могла да се креће сама презентација садржаја културе и уметности као део ширег процеса враћања урушеног поверења у вредности сопственог друштва. Уважавајући процесе преплитања ставова о новим функцијама и улози музеја у савременим приликама, рад настоји да укаже на неопходност постојања стратегије управљања не само културном политиком него и културном продукцијом. Потврда ефикасности ове стратегије посматра се кроз успостављање друштва са чврсто дефинисаним вредносним ставовима према традиционалним, постојећим и будућим створеним вредностима културе, који почивају на високој стручности, познавању потреба и капацитета сопственог народа и њиховом константном планском унапређивању.