Публикације

МЕДИЈСКЕ ОСОБЕНОСТИ ХРВАТСКЕ РАДИО-ТЕЛЕВИЗИЈЕ ИЗ УГЛА 400 КИЛОМЕТАРА ИСТОЧНО

/in /by

Да ли се програм Хрватске радио-телевизије (гледан) нарочито онај из области културе (притом појам култура, дакако, схватамо прилично широко, што ће се из онога што следи, и видети) широко прати зато што су српски телевизијски програми са националним покривањем толико лоши, или је ХРТ-ова телевизијска понуда толико добра, тешко је у то поуздано проникнути. Али темељно урађена социолошка анкета увелико доказује да је хипотеза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије у Србији тачна. Уосталом, анкета међу случајним пролазницима у Београду, Новом Саду и Нишу потврђује да теза о великој гледаности програма Хрватске радио-телевизије није наше особно и пристрасно мишљење, као дугогодишњег телевизијског критичара Радио Београда, већ је то, ако тако може да се каже, опште мишљење грађанства у Србији.

ТЕХНИЧКИ АСПЕКТИ ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА

/in , /by

У раду је, након општег увода и анализе појма медија, дат преглед улоге и значаја медија у развоју људског друштва. Указано је на снажну корелацију која постоји између начина на који су људи комуницирали, и опште развијености друштва у појединим фазама, тзв. цивилизацијама. Извршена је анализа неколико познатијих типова дигиталних компоненти (дигиталних носилаца података) и њихових механичких и меморијских карактеристика. Дигитализација медија у својој суштини садржи мноштво математичко-техничких поступака за обраду сигнала. Разумевање ових поступака није нимало једноставно, па је овде учињен покушај да се основни технички кораци објасне на једноставан и разумљив начин. Наведени су и описани најважнији појмови и поступци које треба познавати у вези са процесом дигитализације медија. Посебан значај има појам сигнала и његова улога у медијима. Показано је како је развој теорије и технолошки напредак довео до развоја медија који су практично сви дигитални.

ДИГИТАЛНИ СВЕТ И ФЕНОМЕН СУВИШКА ИНФОРМАЦИЈА

/in , /by

У раду се преиспитују узроци и последице феномена сувишка информација у свету дигиталних медијских технологија, са посебним освртом на функције библиотека у одабиру и вредновању информационих садржаја. Као што је показао Бодријар, живимо у свету у којем је све више информација, а све мање смисла. Преобиље информација урушава саму комуникацију, а тиме и суштину друштвености. Очигледно је да информационе мреже и дигиталне технологије из основа мењају наше навике и искуства, производећи нову културу и нове институционалне моделе и друштвене парадигме. Ипак морамо сачувати меру опрезности и здравог скептицизма пре него што поверујемо да су нове технологије саме по себи решена загонетка људске историје. И у дигиталном свету морамо се упитати: Где је знање које смо изгубили са информацијама? Где је мудрост коју смо изгубили са знањем?

МЕДИЈИ, ГЛОБАЛИЗАЦИЈА КУЛТУРЕ И ОЧУВАЊЕ ИДЕНТИТЕТА

/in /by

Глобализовани медији, данас, нису само транспортно средство којим се културе преносе с краја на крај света, већ пре свега инструмент којим мали број тзв. “глобалних играча” − власника медија, покушава да оствари културну и информативну хегемонију. Тим великим играчима на српским просторима, из најразличитијих разлога, придодаје се и армија малих или већих домаћих медијских власника који некритички следе наметнуте обрасце понашања и праксу. У овом раду, аутор, приказујући део свог обимног емпиријског истраживања на тему “Међусобни утицаји политичких елита, нових власника, уредника и новинара и њихов одраз на друштвене промене у Србији на почетку 21. века”, показује какве су последице утицаја српских глобализованих медија на културне и етничке идентитете. Посебно се наглашава потреба активније улоге новинара у овим тешким, транзиционим временима.

ИНТЕРАКТИВНОСТ И МУЛТИМЕДИЈАЛНОСТ: У ПОТРАЗИ ЗА ЗНАЧЕЊЕМ И КОНТИНУИТЕТОМ

/in , /by

Када се говори о новим дигиталним медијским технологијама, посебно о њиховим потенцијалима у образовању, политичкој партиципацији, уметности, масовном комуницирању, често се позивамо на њихову интерактивност и мултимедијалност. Распрострањеност ових појмова у савременом дискурсу доводи до тога да њихово значењско поље постаје неухватљиво. Стога је основна намера рада да понуди преглед различитих значења интерактивности и мултимедијалности, те да се кроз разматрање појединих дефиниција ових појмова испита и њихова примењивост не само на нови медиј Мреже, већ и на остале медије и њима својствене облике комуникационе праксе. Ово уједно представља и покушај да се установи које димензије интерактивности и мултимедијалности су суштински нове, а које успостављају континуитет у односу на претходне медије и облике комуницирања.

ПРАГМАТИЧНИ ИНФОРМАЦИЈСКИ НЕОПЛАТОНИЗАМ (ПИН) КÔД ЕТИЧКЕ АКЦИЈЕ

/in /by

Текст поставља и анализира две тезе. Прва се односи на тврдњу да је у друштвеним наукама и у формалном, тј. институционалном смислу неопходно класификовати медије као образовне системе. Друга је да се етичност медијских садржаја дугорочно и одрживо унапређује једино континуираном етичком акцијом усмереном на ону врсту образовних програма за децу и омладину који учење врлинама и о врлинама третирају као облик писмености. Стратешко образовно-информацијско полазиште етичке акције назвали смо прагматичним информацијским неоплатонизмом (ПИН). Закључено је да интердисциплинарност и симултана инструментализација школских и медијских образовних система са циљем да развијају врлине, ствара садржински, а сукцесивно и формални предуслов за успостављање циклуса сумарних аксиолошких процеса који ће довести до структуралних промена у природи медија и друштва.

ДИГИТАЛНА МЕДИЈСКА КОНВЕРГЕНЦИЈА

/in , /by

Проучавајући дигиталне медијске технологије и друштвенообразовне промене под њиховим утицајем код нас, испитивали смо и навике конзумената традиционалних наспрам дигиталних медија, као и кредибилитет online садржаја на које су конзументи упућени. Општи је закључак да се интернет као дигитална платформа најчешће користи на традиционалан (аналоган) начин, као канал једносмерне дистрибуције медијског садржаја, као и да се интерактивност своди на остављање коментара и углавном произвољних ставова читалаца. Иновативна употреба дигиталних технологија која пружа неограничене могућности – од изношења и сакупљања чињеница, преко повезивања са другим релевантним изворима и документима, затим отварања дебата и омогућавању партиципације читалаца у дефинисању друштвених проблема, њиховом аргументованом осветљавању из различитих углова, па до покретања на акцију у функцији решавања проблема – за већину и даље није интересантна. У овом раду такође указујемо на неопходност израде (дораде) истраживачких метода, типологија и техника које ће бити у стању да обухвате што већи број оних елемената нових медија, који их разликују од традиционалних медија.

УТИЦАЈ СВЕТСКЕ ЕКОНОМСКЕ КРИЗЕ НА ПРОЦЕС ДИГИТАЛИЗАЦИЈЕ МЕДИЈА У СРБИЈИ

/in , /by

Овај рад представља кратак приказ ситуације у индустрији домицилног јавног сервиса, са освртом на његову прошлост и тенденције даљег развоја. Посебан нагласак у раду је на процесу дигитализације медија у Србији. Покушаћемо да појаснимо на који начин и под којим финансијским условима, јавни сервис Србије планира да спроведе процес дигитализације услед негативних ефеката светске економске кризе. Имајући у виду низак животни стандард грађана, пажња ће у раду бити усмерена на планиране трошкове државе Србије (али и финансијске издатке њених грађана) у процесу транзиције дигиталног сигнала. Србија ће овај подухват финансирати уз помоћ међународних институција, док ће Влада Србије, услед рецесије, бити у могућности да помогне само социјално угроженом становништву. Дигитализацију треба посматрати као финансијски подухват и као дугорочну инвестицију, која ће унапредити пословање домаћег медијског сектора. Процес дигитализације медија у Европи је у поодмаклој фази. Србија, у односу на земље чланице Европске уније, али и државе у региону, касни са процесом дигитализације.

УТИЦАЈ ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈСКИХ ТЕХНОЛОГИЈА НА СТРУКТУРУ И СТИЛ ОНЛАЈН МЕДИЈСКОГ САДРЖАЈА

/in , /by

Рад се бави истраживањем на који начин појава нових дигиталних медијских технологија утиче на стилске промене медијског материјала који се поставља онлајн, те наводи правила за стварање материјала који је прилагођен дигиталном окружењу и измењеној пажњи посетиоца. Сегмент дигитализације материјала, његовог пласирања у адекватној форми и стилу, као и начин његове конзумације обрађени су у овом раду, као и управљање мултимедијалним садржајем и исплативост прилагођавања оваквог садржаја.