Публикације

МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА

Напорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ НА СРПСКИМ ДИГИТАЛНИМ ПОРТАЛИМА

У раду ће бити истражено критичко мишљење у колумнама, као аналитичком новинарском жанру, кроз који новинар износи крајње личан, слободан, субјективни став. Специфичност је што смо се определили да предмет анализе буду колумне на дигиталним порталима, које делом личе на овај жанр у штапаним медијима, али попримају особености дигиталних медија као што су хипертекстуалност, мултимедијалност и интерактивност… Кроз анализу преко осамдесет колумни са три различита портала, биће указано које су доминантне теме колумни у онлајн новинарству, који новинари данас пишу аналитички и да ли пишу критички. Узорак истраживања чини 85 колумни објављених у периоду од 1. до 31. јула 2020. на порталима „Н1”, „Нова.рс” и „Печат”. Од укупног броја анализираних колумни у датом периоду, на порталу телевизије „Н1” објављено је 13, на порталу „Печата” 19, а на порталу „Нова.рс” 53 колумне. Главни циљ истраживања је био да се утврди у којој мери постоји и на који начин комуницира са публиком критичко мишљење на онлајн порталима.

МЕДИЈСКИ ТЕКСТ КАО ТУМАЧ И КРИТИЧАР РЕАЛНОСТИ

Са циљем да утврдимо потенцијале електронских медија за квалитетно информисање грађана и могућност подстицања критичког мишљења посебно током ванредне ситуације, у овом случају пандемије коронавируса, истраживане су реторичке стратегије и њихов потенцијал у афирмацији плурализма ставова. Предмет истраживања су биле информативне емисије два јавна сервиса (Радио телевизија Србије – РТС и Шведска телевизија – СТВ) и једне комерцијалне кабловске ТВ куће из Србије (Н1). Методом анализе садржаја дошли смо до закључка да су сва три медија пружила свеобухватне и кохерентне информације из проверених извора. Начин презентације догађаја углавном карактерише објективност и непристрасност (мада РТС показује тенденцију развијања стратегије застрашивања). У погледу плурализма ставова видимо највеће разлике, пошто је он вишеструко присутнији у програмима шведског јавног сервиса и комерцијалне кабловске телевизије (Н1), него српског јавног сервиса. Једна од специфичности реторике и презентације реалности од стране ТВН1 је изразита критичност и редовна дискредитација актуелног политичког руководства и одлука које је оно доносило.

КЊИГЕ И ПРОСВЕТА КАО СРЕДСТВО НАЦИФИКАЦИЈЕ ВОЈВОЂАНСКИХ НЕМАЦА

У раду се анализира књига као средство нацистичке индоктринације Немаца у Војводини тридесетих година XX века. У раду су изнете књиге нацистичких аутора које су биле главна литература за идеолошку индоктринацију у нацистичком духу. Изнети су и мање познати подаци да је у Новом Саду деловала књижара „Култура” која је била специјализована за ширење нацистичке литературе. Посебно је обрађена Приватна немачка учитељска школа у Новом Врбасу, која је била центар нацистичке пропаганде. То је важно навести јер су будући учитељи користили свој положај да у нацистичком духу и путем књиге идеолошки усмере своје ђаке. Објављени су и извештаји тадашње штампе на српском језику о нацистичкој пропаганди која је вођена на подручју Дунавске бановине. Закључак овог рада сугерише да је књига имала огроман утицај на нацификацију Немаца као југословенске мањине, у време када су други медији (осим штампе) били тешко доступни тој националној заједници. 

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈA СЛИКЕ

Намера овог рада јесте да дâ допринос оживљавању интересовања за теоријско промишљање и практично истраживање подручја свакодневног живота у области друштвеног искуства које је започело 70-тих година прошлог века; да укаже на повезаност света медијског спектакла са свакодневицом масовне публике; да на примеру спорта као најпопуларнијег и најпродуктивнијег медијског догађаја покаже како публика у својим свакодневним интеракцијама са масовним медијима прихвата модерне стилове живота, користи нове технологије и идентификује се са спортским идолима. Из перспективе технологије емитовања спортског спектакла у раду се анализира телевизијски пренос Светског првенства у фудбалу 2018. године.

ОД КУЛТУРЕ ДИЈАЛОГА КА ДИЈАЛОШКОЈ КУЛТУРИ

Концепт културе дијалога настојим да сагледам с обзиром на три аспекта: најшири политички и историјски контекст; потенцијал који хришћанска теолошка мисао представља у том погледу, а који углавном није видљив у јавном дискурсу хришћанских заједница; актуелну праксу културе дијалога у њеном доминантном оквиру који се поклапа са границама медијског простора. Коначни циљ је да се концепт културе дијалога покуша осмислити у перспективи његове отворености ка, у философском и антрополошком смислу, широј и дубљој замисли дијалошке културе или културе као дијалогa.

MEDIA WAR AND HATRED

МЕДИЈСКА КОНГЛОМЕРАЦИЈА КАО ДЕО ГЛОБАЛНИХ ПРОМЕНА У КОРПОРАТИВНОМ УПРАВЉАЊУ И ОРГАНИЗОВАЊУ

Околност да медији својим комуникацијским потенцијалима ревносно опслужују разнородне глобализацијске процесе није ни нова ни непозната. Мање је међутим уочљиво да медијски систем у све већој мери опонаша глобалне корпоративне обрасце организовања и пословања који подразумевају мултинационално и планетарно распростирање не само медијских утицаја већ и капитала. Људи који раде у медијима, као и они у другим делатностима, суочени су такође са изазовима новог доба.

ДИГИТАЛНИ ПОЛИС – ОАЗА ДЕМОКРАТИЈЕ ИЛИ САЈБЕР УТОПИЈА

Револуционарне промене у комуникационом простору доводе масовне медије на раскршће демократије и пропагандне тираније, при чему капиталистички корпоративизам смањује број успешних произвођача вести, дискретно стварајући невидљиве информативне монополе. На глобалном нивоу масе се идеолошки зачаравају финим спиновањем филтрираних и перфекционистички креираних порука са унапред пројектованим ефектима, што из доминантног дискурса имлицира нестајање објективности, равноправности и друштвене солидарности. Битка за рејтинзима и тиражима избија у први план, новинари се калкулишу као трошак у функционисању медијског менаџмента, док се учешће грађанина као субјекта политичког живота минимализује. Директан, огољен, арогантан притисак државе, власника медија или оглашивача резултира стављањем потрошача у центар интересовања, тако да забава, индивидуализам и нарцизам господаре масмедијским токовима, таблоидизујући јавну сцену. Приватни профит и општи интерес никада нису били у љубави, па само критичким преиспитивањем могућих праваца развоја можемо указати на смер ширења новинарства. Аутори уочавају како се улога публике у добу дигиталних медија коперникански мења, јер након периода традиционалне пасивности и конзумеризма она добија шансу лаганог преузимања активне и стваралачке позиције. Настаје доба мултимедијалних сервиса са великим бројем комуникационих апликација, чиме се омогућава културна и политичка различитост, рађање глобалног дигиталног полиса, умреженог и отвореног за сваког појединца. То је и велика шанса за опстанак демократије, при чему се новинарство и само мења, враћајући се изворној мисији служења обичном човеку.

ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ МЕДИЈА: ОД НЕМОГ КА ГОВОРНОМ (ПОКРЕТНОМ) СЛИКАРСТВУ

У данашње време се глобализација не може посматрати као издвојени феномен који притом утиче на настанак последица у многим сегментима социјалног развоја. То је општа појава која има и своје позитивне ефекте, али су они невидљиви и најчешће безначајни за обичног човека. Као најбитније средство за своје ширење она користи медије. Екран је у данашње доба постао средство све присутнијих медија, али и прозор кроз који посматрамо и тумачимо уметност данашњице. С обзиром на то да је приступачан готово свим људима, у овом или оном облику, он је најмасовније средство уметничке анализе и размене. Међутим из тог разлога се јавља и опасност, јер његова доступност великом броју појединаца доводи у питање аутентичност, али и вредновање неког уметничког дела. Класичну слику све више замењује филм, који помоћу свог начина гледања на свет и повезивањем различитих искустава својим гледаоцима пружа највећи број културалних информација на једном месту. На такав развој догађаја у великој мери утиче све снажнија веза између филма и других медија. Глобализација, али исто тако и нове медијске технологије, утичу на филмску нарацију путем које се долази до питања формирања и развоја личног идентитета модерног човека. Компјутер, за разлику од телевизије, још увек успева да у одређеној мери остане одан строго уметничком виду изражавања. У томе успева захваљујући видео-радовима, који су један од најновијих видова ликовног изражавања. Ипак, поставља се питање да ли видео-радови могу испунити принципе и идеје у оној мери у којој то чини филм.