Публикације

ИЗАЗОВИ ПРИМЕНЕ ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ У МЕДИЈСКОЈ СФЕРИ

/in /by

У раду се бавимо изазовима снажног продора вештачке интелигенције (ВИ) у сферу медија. Овде се подједнако мисли на традиционалне и нове медије као и на медијску технологију, што само по себи указује на комплексност феномена са којим се суочавамо. У првом делу рада даје се генерални осврт на могуће друштвене последице развоја ВИ да би се након тога прешло на поље медијске примене ВИ. Централни део рада чини дискусија о кључним изазовима медијске примене ВИ у којој се четири основна питања тичу: медијске публике, медијске етике, феномена синтетичких медија и регулисања у сфери медија. У закључном
делу рада указује се на то да ће развој ВИ и њена медијска примена, на крају крајева, зависити од нас самих, односно да још увек није касно да се створе услови у којима ће се ова технологија развијати у корист медија и друштва у целини, али и да је неопходно што пре створити регулаторне услове у којима ће примена и развој ВИ бити усмерена у друштвено одговорном правцу.

ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА (ВИ) У КУЛТУРИ И МЕДИЈИМА – ОД ДИСТОПИЈЕ ДО УТОПИЈЕ И НАЗАД

/in /by

Текст који је пред нама анализира феномен вештачке интелигенције (ВИ) генерално и фокусирано у различитим аспектима културе, уметности и медија. У уводном делу, полази се од ВИ као области рачунарства и науке о подацима (прикупљања и манипулације) која се у актуелном тренутку доживљава као екстремно користан или екстремно опасан алат у бројним областима, укључујући и културу и медије. Кроз примере неколико актуелних истраживања, аутори дају пресек ставова о позитивним и негативним аспектима ВИ, изазовима у новинарској пракси као и етичке дилеме употребе ВИ у медијима.
Потпуно јасан закључак је да ВИ нема сопствену етику, али да етички изазови долазе од начина креирања и коришћења ВИ што закључке враћа на човека, појединца, али и на доносиоце одлука и креаторе који њоме манипулишу у свим сферама друштвеног живота, укључујући културу и медије. Након теоријског увода прегледног карактера, рад сублимира и даје увиде у садржај десет радова темата Вештачка интелигенција у култури и медијима. Реч је о радовима истакнутих теоретичара, истраживача и студената докторских студија који су у интердисциплинарном кључу сагледали позицију ВИ из најширег филозофског угла; као алат који уводи иновације у рад редакција локалних медија; субјекта трансформативних процеса у филмској продукцији; бенефите које
пружа корисницима – публици, начина на који се нормативно регулише; утицаја које има на маркетинг и оглашавање, те генерално утицаја на друштво и све његове субјекте.

ТРАНСХУМАНИСТИЧКИ АСПЕКТИ МЕДИЈСКЕ ПИСМЕНОСТИ

/in /by

Количина садржаја коју пружају дигитални медији умногоме је допринела
лакшем приступу разноразним информацијама, али критичко сагледавање оваквих
садржаја често изостаје због непостојања потребе за њим, затим услед непостоја-
ња адекватног образовања које прати развој и коришћење нових технологија, као и
због недостатка времена које би било посвећено тој теми, те се све више указује на
потребу инкорпорирања медијске писмености у образовни систем као вида разви-
јања критичког промишљања и адекватне употребе добијених информација. Поред
школе као институције образовања, деца дигиталних колонија додатно се образују
ванинституционално кроз медије масовних комуникација. Заштита деце од нега-
тивног утицаја разних садржаја подразумева да се кроз процесе учења различитих
вештина у обради масмедијских порука код њих развије критичко промишљање о
датом садржају. Разумевање значаја медијске писмености је изузетно важно, али
с обзиром на имплементирање исте у систем она поприма трансхуманистичке
аспекте који се косе са њеном суштином. Рад се бави прегледом и промишљањем
промена образаца понашања приликом коришћења дигиталних технологија, као и
приказом често невидљивих веза између комерцијализације садржаја и очекиваног
одговора корисника.

МОДЕЛИ ГЕНЕРАЦИЈСКИХ ОДНОСА: ОД ИСТОРИЈСКИХ СУКОБА ДО ДИГИТАЛНОГ КОМПЛЕКСА

/in /by

Рад разматра облике односа између генерација и њихов потенцијални
допринос друштвеним променама или развоју потрошачког друштва. Описане су
наде критичких теоретичара у погледу користи сукоба генерација за друштвену
динамику, као и стрепње о дезинтеграцији друштва и пропасти пројекта модер-
не. Изложена су три ретроспективна модела генерацијских сукоба и анализирана
њихова могућа примена у дигиталном добу. Антички сократовски модел указује на
раздвајање генерација, проблем успостављања знања и феномен агресивне полемике.
То је анализирано на примерима Википедије као продукције знања и Твитера као
простора за грађанску дебату. Либерални локовски модел продубљава значај сукоба
генерација за либерализацију друштва, али применом сопствене педагошке теорије
носи опасности комодификације и експлоатације младих, што је описано на приме-
рима породичног медијског репертоара, неплаћеног рада корисника платформи и ко-
мерцијалне обраде података. Русоовски романтичарски модел наглашава еколошке
и романтичарске аспекте међугенерацијских односа, али потенцијал језичких игара
и еколошких покрета умањен је у тржишним оквирима дигиталне технологије.

ЛОКАЛНА ИСТОРИЈА ДИГИТАЛНИХ ИГАРА: ПРВИ КОРАЦИ У СРЕЋНИ, НОВИ, ДИГИТАЛНИ СВЕТ

/in /by

У раду се реконструише историја дигиталних/рачунарских игара у Срби-
ји и (тадашњој) Југославији, у периоду осамдесетих година 20. века. Историје ди-
гиталних игара су углавном писане на основу историје индустрије у САД и, нешто
касније, Јапану и у великој мери занемарују локалне историје, које се – бар на својим
почецима и нарочито на периферији – веома разликују од глобалног развоја. Због
тога је било важно да се реконструише домаћа прича, пре него што потпуно потоне
у заборав. Она обухвата како саме игре тако и рачунаре на којима су се оне играле и
медије у којима су промовисане.

МЕДИЈИ И КУЛТУРА – ДИЈАЛЕКТИКА ВРЕДНОВАЊА

/in /by

Напорeдо са изучавањeм свeта културe, Милeна Драгићeвић Шeшић бавила сe промишљањима у области мeдија. Активности у назначeним областима, по нашeм увeрeњу, прeдстављају јeдну јeдинствeну парадигму, унутар којe сe узајамно сусрeћу, конфликтуално посрeдују и борe за доминацију два различита врeдносна систeма, eгзистирајућа у данашњeм врeмeну. Начeлно на страни културe и њeних интeрeса и могућности, М. Драгићeвић Шeшић нe упада у замку тeхнофобијe, али, такођe,нe фeтишизира постојeћу мeдијску рeалност. Нeпристрасно анализујући актуeлну мeдијску сцeну, ауторка дискрeтно подржава културу у њeној борби за равоправнији статус у односу на мeдијски диктум, у eри владавинe саврeмeних комуникационих тeхнологија. Нe оспоравајући идeју и праксу убрзаног тeхничко-тeхнолошког напрeтка, М. Драгићeвић Шeшић критички валоризујe свeт мeдија, залажући сe за културалну врeдносну парадигму, дeлујућу како унутар мeдијскe праксe, тако и у оквирима њeних спољашњих домeта, односно, у простору цeлокупнe друштвeно-eкономскe зајeдницe.

КРИТИЧКО МИШЉЕЊЕ НА СРПСКИМ ДИГИТАЛНИМ ПОРТАЛИМА

/in , , /by

У раду ће бити истражено критичко мишљење у колумнама, као аналитичком новинарском жанру, кроз који новинар износи крајње личан, слободан, субјективни став. Специфичност је што смо се определили да предмет анализе буду колумне на дигиталним порталима, које делом личе на овај жанр у штапаним медијима, али попримају особености дигиталних медија као што су хипертекстуалност, мултимедијалност и интерактивност… Кроз анализу преко осамдесет колумни са три различита портала, биће указано које су доминантне теме колумни у онлајн новинарству, који новинари данас пишу аналитички и да ли пишу критички. Узорак истраживања чини 85 колумни објављених у периоду од 1. до 31. јула 2020. на порталима „Н1”, „Нова.рс” и „Печат”. Од укупног броја анализираних колумни у датом периоду, на порталу телевизије „Н1” објављено је 13, на порталу „Печата” 19, а на порталу „Нова.рс” 53 колумне. Главни циљ истраживања је био да се утврди у којој мери постоји и на који начин комуницира са публиком критичко мишљење на онлајн порталима.

МЕДИЈСКИ ТЕКСТ КАО ТУМАЧ И КРИТИЧАР РЕАЛНОСТИ

/in , , /by

Са циљем да утврдимо потенцијале електронских медија за квалитетно информисање грађана и могућност подстицања критичког мишљења посебно током ванредне ситуације, у овом случају пандемије коронавируса, истраживане су реторичке стратегије и њихов потенцијал у афирмацији плурализма ставова. Предмет истраживања су биле информативне емисије два јавна сервиса (Радио телевизија Србије – РТС и Шведска телевизија – СТВ) и једне комерцијалне кабловске ТВ куће из Србије (Н1). Методом анализе садржаја дошли смо до закључка да су сва три медија пружила свеобухватне и кохерентне информације из проверених извора. Начин презентације догађаја углавном карактерише објективност и непристрасност (мада РТС показује тенденцију развијања стратегије застрашивања). У погледу плурализма ставова видимо највеће разлике, пошто је он вишеструко присутнији у програмима шведског јавног сервиса и комерцијалне кабловске телевизије (Н1), него српског јавног сервиса. Једна од специфичности реторике и презентације реалности од стране ТВН1 је изразита критичност и редовна дискредитација актуелног политичког руководства и одлука које је оно доносило.

КЊИГЕ И ПРОСВЕТА КАО СРЕДСТВО НАЦИФИКАЦИЈЕ ВОЈВОЂАНСКИХ НЕМАЦА

/in /by

У раду се анализира књига као средство нацистичке индоктринације Немаца у Војводини тридесетих година XX века. У раду су изнете књиге нацистичких аутора које су биле главна литература за идеолошку индоктринацију у нацистичком духу. Изнети су и мање познати подаци да је у Новом Саду деловала књижара „Култура” која је била специјализована за ширење нацистичке литературе. Посебно је обрађена Приватна немачка учитељска школа у Новом Врбасу, која је била центар нацистичке пропаганде. То је важно навести јер су будући учитељи користили свој положај да у нацистичком духу и путем књиге идеолошки усмере своје ђаке. Објављени су и извештаји тадашње штампе на српском језику о нацистичкој пропаганди која је вођена на подручју Дунавске бановине. Закључак овог рада сугерише да је књига имала огроман утицај на нацификацију Немаца као југословенске мањине, у време када су други медији (осим штампе) били тешко доступни тој националној заједници. 

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ И ЦИВИЛИЗАЦИЈA СЛИКЕ

/in /by

Намера овог рада јесте да дâ допринос оживљавању интересовања за теоријско промишљање и практично истраживање подручја свакодневног живота у области друштвеног искуства које је започело 70-тих година прошлог века; да укаже на повезаност света медијског спектакла са свакодневицом масовне публике; да на примеру спорта као најпопуларнијег и најпродуктивнијег медијског догађаја покаже како публика у својим свакодневним интеракцијама са масовним медијима прихвата модерне стилове живота, користи нове технологије и идентификује се са спортским идолима. Из перспективе технологије емитовања спортског спектакла у раду се анализира телевизијски пренос Светског првенства у фудбалу 2018. године.